Muzej pod nazivom "Tajne crvenih fenjera" namenjen je onima koji žele da saznaju više o tome kako se najstarije zanimanje na svetu obavlja, a da pritom ne moraju da potraže usluge prostitutki, rekao je organizator postavke Melher de Vind, prenosi AP.

Kao što sam sadržaj nameće, muzej je smešten u bivšoj javnoj kući, jednoj od tipično uskih amsterdamskih zgrada.

U muzej se ulazi prolazeći pored holograma prostitutke koja želi dobrodošlicu. Eksponati pokušavaju da odrede mesto lepotica noći u društvu, a kratak film upoznaje posetioce sa ljudima koji rade sa njima.

Amsterdamske prostitutke iznajmljuju izloge na pola dana, obično rade smene od po 11 sati, šest dana u nedelji. Veći deo vremena provode čekajući na klijente. U slobodno vreme posećuju frizerske salone, uređuju nokte i kupuju odeću.

Ideja pokretača muzeja bila je da se dokumentuje istorija prostitucije u Amsterdamu, počev od 16. veka, kada je ovaj lučki grad bio centar trgovine začinima, preko Napoleonovih ratova, kada su prostitutke bile prvi put primorane na redovne lekarske preglede kako bi se sprečilo širenje veneričnih bolesti među vojnicima, do današnjih dana.

Posebna pažnja data je periodu od 2000. godine kada je prostitucija postala legalna aktivnost na celoj teritoriji Holandije. Od tada, grad pokušava - mnogi tvrde s uspehom - da iskoreni  podvodače i trgovinu ljudima.

Jolanda van Deveren, koja se stara o socijalnim programima za prostitutke u gradu, kaže da se o "Kvartu crvenih fenjera" brinu policija, socijalni i zdravstveni radnici, poreznici i organizacije za civilno društvo.

Nova devojka koja bi se pojavila u nekom od izloga bila bi odmah primećena i morala bi da pruži dokaz da ima dovoljno godina i dozvolu za rad. Prema holandskom zakonu, prostitucijom se može baviti osoba starija od 21 godinu.

Posetioci muzeja imaju priliku da sednu u pravom izlogu i da zavire u tipičnu, "radnu" sobu prostitutke.

Vodič Ilonka Stakelboro, koja je ujedno i predsednica jednog od gradskih sindikata seks radnica, objašnjava da su sobe, veličine tri puta dva metra, standardnog izgleda.

Sve imaju niske i čvrste krevete, lavabo i mali ormarić sa lubrikantima, sredstvima za higijenu, kondomima i seks igrackama.

"Bez parfema", ističe Stakelboro i dodaje: "Jer bi muškarac čija bi odeća upila parfem mogao da ima problema kod kuće".

Na pitanje da li su oženjeni muškarci najčešće mušterije, ona odgovora da se ne može generalizovati.

"Razni muškarci - oženjeni i neoženjeni, mladi i stari, posećuju prostitutke, i to u svako doba dana. Neki čak pre posla, rano ujutru", navodi ona.

A ko najviše zarađuje? Ni tu nema pravila. Najlepše i najmlađe devojke nemaju obavezno i najviše mušterija, niti najveću zaradu. Kao ni devojke koje rade u elitnim javnim kućama ili agencijama za poslovnu pratnju. One po pravilu imaju manje klijenata, duže se s njima zadržavaju i imaju puno troškova.

Izlog u kvartu iznajmljuje se na pola dana po ceni od 150 evra. Imajući u vidu da 15-minutna usluga prostitutke košta u proseku 50 evra, njihova dnevna zarada, nakon odbitka poreza, iznosi svega 150 evra za opsluživanje šest klijenata.

Oko 75 odsto prostitutki je poreklom iz siromašnih zemalja, najčešće Rumunije i Bugarske.

Na kraju muzeja je zid sa porukama prostitutki.  "Ovaj posao nije za slabiće", piše na jednoj s potpisom izvesne Eve.

"Osećam se usamljeno, moja majka ne zna čime se bavim", stoji u drugoj koju je napisala žena po imenu Karmen.

Pre nego što se vrate na ulicu, posetioci mogu da napišu svoje skrivene seksualne želje u kabini nalik ispovedaonici.

Ulaz u muzej, koji je otvoren svakog dana od podneva do ponoći, košta 7,50 evra.