"Globalne temperature u 2013. godini prate trend dugoročnog otopljavanja", saopštio je direktor Svetske meteorološke organizacije (SMO, engl. WMO) agencije UN Mišel Žaro, a prenosi AFP.

On je napomenuo da tempo zagrevanja nije isti u svim zemljama i naveo da je prošla godina, na primer, bila najtoplija do sada u Australiji dok su u SAD rekordno visoke temperature zabeležene 2012.

Međutim, upozorio je Žaro, trend dugoročnog zagrevanja je neosporan.

"S obzirom na rekodnu količinu gasova staklene bašte u našoj atmosferi, globalne temperature će nastaviti da rastu u narednim godinama", ukazao je direktor WMO.

Prema njegovim rečima, više od 90 odsto prekomerne toplote proizvedene ljudskim aktivnostima apsorbuju okeani, čije sve više temperature mogu da poremete intenzitet i frekventnost vremenskih šablona El Ninjo, koji greje, i La Ninja, koji hladi.

Temperature koje su pogodile svet u godini koja je iza nas slične su vrednostima izmerenim 2007. godine - za 0,5 Celzijusovih stepeni više u odnosu na prosečne temperature zabeležene na kopnu i na površini okeana od 1961. do 1990. godine, navodi se u saopštenju.

I 2007. i 2013. godine izmerene su temperature koje su na globalnom nivou bile, takođe, za 0,03 stepena iznad proseka koji je važio za period od 2001. do 2010. godine, deceniju koja je, pak, bila izuzetno topla.

WMO navodi i da je 13 od 14 najtoplijih godina zabeleženo u 21. veku.

Meteorološka agencija svetske organizacije objavila je najnovije podatke o globalnim temperaturama uoči objavljivanja izveštaja o klimatskom statusu 2013. godine, koji se očekuje u martu.

Istraživači odavno upozoravaju da se šanse za ograničavanje globalnog zagrevanja ubrzano smanjuju, ali na globalnom nivou nema saglasnosti oko toga kako usporiti, a kamoli zaustaviti isparavanja štetnih gasova koji utiču na porast temperature.

Međudržavna komisija za klimatske promene (IPCC), grupa naučnika UN, navodi u nacrtu izveštaja koji tek treba da bude objavljen da su globalne emisije gasova stakle bašte skočile u proseku za 2,2 odsto godišnje između 2000. i 2010. godine, dok je od 1970. do 2000. zabeležen porast od samo 1,3 odsto.

Neki eksperti kažu da bi, ako se sadašnji trend nastavi, globalne temperature do 2100. godine mogle da budu za najmanje četiri stepena više, što bi milionima ljudi moglo da donese sušu, glad, oluje i poplave.