Međunarodna zajednica osudila je potez Rusije i spremnost predsednika Vladimira Putina da pošalje trupe u Ukrajinu.
Obama je apelovao na Putina da povuče snage sa Krima.
Obama je rekao da je "mirno direktno angažovanje" sa ukrajinskom vladom i međunarodnim posredničkim telima najbolji način da se reše pitanja od zabrinutosti.
"Obama je izrazio je duboku zabrinutost zbog ruskog kršenja ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta", saopšteno je iz Bele kuće.
U saopštenju se dodaje da Putinove akcije predstavljaju kršenje obaveza Rusije u okviru Povelje UN i sporazuma o vojnoj bazi iz 1997. godine sa Ukrajinom.
Putin je odgovorio da Moskva zadržava pravo da štiti svoje interese i interese osoba koja govore ruski jezik u Ukrajini, saopšteno je iz Kremlja.
U međuvremenu, Kanada je opozvala ambasadora u Moskvi na konsultacije.
Kanadski premijer Stiven Harper rekao je da će suspendovati pripreme Kanade za Samit G8 u Sočiju u junu.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer smatra da je situacija u Ukrajini "ekstremno opasna" i apeluje na Rusiju da "odustane od kršenja ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta".
"Neophodno je da svi odgovorni odustanu od daljih koraka koji se samo mogu oceniti kao provokacija", naveo je Štajnmajer u saopštenju.
On je ocenio da će sve drugo voditi eskalaciji situacije sa neizvesnim, moguće dramatičnim posledicama.
Prema njegovim rečima, Rusija nema pravo da rasporedi vojsku na teritoriju Ukrajine van sporazuma o bazi ruske Crnomorske flote.
Francuski predsednik Fransoa Oland pozvao je Putina, kako bi izrazio "duboku zabrinutost" nakon odluke ruskog parlamenta da odobri slanje ruske vojske u Ukrajinu u cilju stabilizacije situacije na Krimu.
Oland je u telefonskom razgovoru pozvao na "uzdržavanje od primene sile i traženje rešenja za krizu sa međunarodnom zajednicom", navodi se u saopštenju francuskog predsedništva, preneo je AFP.
Ruski predsednik je u razgovoru istakao stvarne pretnje za život ruskih građana u Ukrajini, saopštila je pres služba Kremlja.
Dvojica predsednika su razgovarali o načinima rešenja situacije u Autonomnoj Republici Krim i složili se da nastave razgovore, preneo je Itar-Tass.
Oland je pozvao države članice Evropske unije da preduzmu brzu i odlučnu akciju na pronalaženju rešenja krize na Krimu kada se ministri spoljnih poslova EU sastanu u Briselu u ponedeljak.
"Sve mora da bude učinjeno kako bi se izbegla intervencija spolja i rizik od izuzetno opasne eskalacije", stoji u saopštenju Olandove kancelarije.
Oland je o situaciji na Krimu razgovarao i sa američkim predsednikom Barakom Obamom, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom, preneo je Rojters.
Državni sekretar SAD Džon Keri upozorio je Moskvu da raspoređivanje ruskih trupa u Ukrajini ugrožava "mir i bezbednost" u regionu i da bi mogao da ima "duboke" posledice na rusko-američke odnose.
"Ukoliko Rusija odmah ne predzume konkretne mere koje će smanjiti tenzije, biće velikih posledica na odnose SAD i Rusije i na međunoradni položaj Rusije", upozorio je Keri u saopštenju koje je izdato kasno sinoć.
Keri je dodao da ruska "invazija i okupacija ukrajinske teritorije" predstavlja ne samo ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i međunarodnih konvencija, već je i pretnja miru i bezbednosti u Ukrajini i regionu.
Američki državni sekretar je naveo da je telefonom razgovarao sa svojim kolegama u svetu o "koordinaciji" u narednim fazama.
"Sarađivaćemo kako bismo podržali Ukrajinu i njen narod u ovom istrijskom času", naveo je Keri.
I ministar odbrane SAD Čak Hejgel razgovarao je s ruskim kolegom Sergejom Šojguom i rekao da vojna intervencija Moskve predstavlja rizik za stvaranje dalje nestabilnosti i eskalaciju "koja bi zapretila evropskoj i međunarodnoj bezbednosti".
"Sekretar Hejgel je istakao da, bez promene na terenu, Rusija rizikuje dalju nestabilnost u regionu, izolaciju u međunarodnoj zajednici i eskalaciju koja bi zapretila evropskoj i međunarodnoj bezbednosti", saopštio je portparol Pentagona, kontraadmiral Džon Kirbi, prenoseći razgovor sa Šojguom, javila je britanska agencija Rojters.
Zbog gomilanja ruske vojske na ukrajinskom poluostrvu Velika Britanija se povukla iz pripremnih razgovora za samit osam najrazvijenijih zemalja sveta - G8.
Samit bi trebalo da se održi u ruskom crnomorskom gradu Sočiju.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izrazio je protivljenje planovima da se Rusija isključi iz grupe osam vodećih industrijskih zemalja sveta-G8."Format G8 jedini je u kome Zapad može direktno da pregovara sa Rusijom. Zar zaista treba da se toga odreknemo?", postavio je pitanje Štajnmajer u izjavi za nemačku medijsku mrežu ARD.Prema njegovim rečima, poklanjanje previše pažnje pogoršanju situacije može upravo dovesti do pogoršanja.On je apelovao da Ukrajina i Rusija razgovaraju, ako treba i preko posrednika.
Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da ministri iz njegove vlade takođe neće otići na Paraolimpijske igre u Soči, koje počinju 7. marta.
Sekretar spoljnih poslova Vilijem Hejg otputovao je danas u Kijev, kako bi se lično sastao sa novim vođama u Ukrajini povodom krize u toj zemlji i načina da se ona reši.
Hejg je pred polazak rekao da je izuzetno zabrinut zbog nove eskalacije situacije.
Šef britanske diplomatije je naveo da su mu ukrajinski zvaničnici kazali preko telefona da neće odgovarati na ruske provokacije, a Hejg ih je posavetovao da "nastave tim kursom".
Hejg je rekao da će Britanija nastaviti da savetuje Rusiju da direktno razgovara sa ukrajinskim liderima kroz ministarske i vojne kanale.
Šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec izjavio je danas, uoči sutrašnjeg ministarskog sastanka EU, da će predložiti da Slovenija posreduje između Rusije i Unije u krizi oko Ukrajine.
Izražavajući zabrinutost zbog situacije u Ukrajini, Erjavec je rekao da je pozicija Ljubljane da se "mora održati integritet i suverenitet Ukrajine", prenela je agencija STA.
"Naša pozicija će biti da je potrebno pronaći rešenje putem političkog dijaloga i diplomatije, jer rat u tom regionu može da predstavlja katastrofu za stabilnost Evrope i šire", rekao je šef slovenačke diplomatije u mestu Naklo kod Kranja.
Erjavec je, navodi slovenačka novinska agencija, kao "crni scenario" upozorio na mogućnost dezintegracije Ukrajine.
Australijski premijer Toni Abot ocenio je danas da je ruski upad u Ukrajinu "neprihvatljiv", rekavši Rusiji "da odstupi".
"Mislim da bi svaki Australijanac, mislim da bi ljudi širom sveta pomislili u ovom trenutku - dalje ruke od Ukrajine", rekao je Abot za televizijsku mrežu Netvork ten (Network Ten).
NATO traži posmatrače u Ukrajini
NATO oštro suđuje rusku vojnu akciju u Ukrajini i traži da se tamo pošalju međunarodni posmatrači, saopštio je večeras generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Anders Fog Rasmusen.
"Ruska vojna akcija predstavlja kršenje međunarodnog prava i statuta Saveta NATO-Rusija", rekao je Rasmusen, prenoseći novinarima zaključke sa zasedanja ambasadora 28 zemalja članica NATO koji su danas popodne po hitnom postupku razmatrali situaciju u Ukrajini.
Ambasadori su zatražili da se u Ukrajinu hitno pošalju posmatrači Ujedinjenih nacija ili Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a od Rusije se zahteva da deeskalira situaciju tako što će povući vojsku u kasarne i uzdržati se od daljeg uplitanja u dešavanja u Ukrajini.
Rasmusen je na kratkoj konferenciji za novinare demantovao da je tokom večerašnjeg sastanka bilo pozivanja na član 4 Severnoatlantske povelje, koja predviđa konsultacije ukoliko je nekoj članici ugrožena bezbednost.
"Niko se nije pozvao na član 4, ali konsultacije su u toku", rekao je Rasmusen, koji nije isključio mogućnost da se u bliskoj budućnosti sazove sastanak NATO-Rusija.
Pre današnjeg sastanka bilo je najavljeno da bi na tačku 4 mogle da se pozovu baltičke članice NATO, koje kao i Ukrajina imaju brojnu rusku manjinu.
Situacija u Ukrajini bila je i tema vanrednog zasedanja Saveta bezbednosti UN gde je stalni ruski predstavnik u svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin izjavio da mora da bude vraćena u političke tokove i ustavne okvire, dok je američka ambasadorka Samanta Pauer zatražila da se u Ukrajinu pošalju međunarodni posmatrači.
Ruski diplomata pridružio se pozivu zamenika generalnog sekretara UN Jana Elijasona da treba "hladne glave" gledati na situaciju u Ukrajini, prenela je agencija Itar - tass.
"Kao što je s pravom rekao Jan Elison, potrebno je sačuvati hladnu glavu. Potrebno je vratiti delovanje na politički put u ustavne okvire. Treba se vratiti na sporazum od 21. februara i uspostavljanje vlasti nacionalnog jedinstva", kazao je Čurkin.
On je pozvao na obuzdavanje delovanja radikala i uputio poziv ukrajinskim opozicionim liderima da se od njih jasno distanciraju.
Samanta Pauer predložila je da se u Ukrajinu hitno pošalju međunarodni posmatrači, uključujući predstavnike UN i OEBS.
"Međunarodne posmatrače, uključujući UN i OEBS treba odmah poslati u Ukrajinu. To je najbolji način da se ustanovi stvarno stanje, da se prati situacija i da se izbegnu zloupotrebe", rekla je američka ambasadorka u UN.
Početak vanrednog zasedanja SB UN kasnio je dva časa, jer je bilo problema u utvrđivanju formata sednice, a ona je ipak bila otvorena za javnost.
Savet Federacije Rusije odobrio je u subotu zahtev Putina za slanje ruske vojske u Ukrajinu radi zaštite ruskih građana i Crnomorske flote na Krimu.
Putin je u telefonskom razgovoru sa Merkelovom istakao da mere koje je preduzela Rusija u potpunosti odgovaraju sadašnjoj vanrednoj situaciji.
On je skrenuo jpažnju nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, povodom njene zabrinutosti zbog situacije na Krimu i u celoj Ukrajini, na "neumoljivu pretnju nasiljem od strane ultranacionalističkih snaga koje prete životima i legitimnim interesima ruskih građana i cele populacije koja govori ruski jezik".
