Ruske snage preuzele su kontrolu nad graničnim prelazom, s ukrajinske strane, koji povezuje Rusiju i Krim linijom trajekta, kojim su počele da prevoze kamione pune vojnika, tvrdi ukrajinska pogranična straža.
Ruska vojska nalazila se već danima oko pristaništa trajekta, ali do sad nije preuzela kontrolu nad ukrajinskim graničnim punktom, preneo je Rojters.
Portparol granične straže rekao je i da su ruske trupe preko ovog prelaza večeras prevezle tri kamiona puna vojnika.
Ruska Crnomorska flota negirala da je ukrajinskim snagama na Krimu dala rok da se predaju sutra do 5:00 sati po lokalnom vremenu ili će biti suočeni sa vojnim napadom.
Crnomorska flota je takve tvrdnje nazvala "besmislenim".
Predstavnik ruskih snaga kazao je da su navikli na svakodnevne optužbe o korišćenju sile protiv ukrajinskih snaga, ali da napori da se izazove sukob neće uspeti, prenela je agencija Interfaks.
Istovremeno, predstavnici autonomne vlasti na Krimu razmatraju blokadu ukrajinskih televizijskih stanica da bi, kako su saopštili, zaustavili "tok laži".
Kako su prvobitnu inforamciju prenele svetske agencije, ruska flota je naložila posadama ukrajinskih brodova Ternopil i Slavutič da do ponedeljka uveče napuste plovila.
Tu vet objavio je Unian.net, pozivajući se na izjavu zvaničnika ukrajinskog ministarstva odbrane.
Sve ukrajinske vojne baze na Krimu su i dalje pod kontrolom ukrajinske vojske, ali su opkoljene proruskim trupama, potvrdio je zvaničnik regionalnog Ministarstva odbrane Krima Vladislav Seleznjov.
Nije bilo pucnjave osim jednog metka upozorenja koji su opalili Ukrajinci nedaleko od Sevastopolja , izjavio je Seleznjov.
Proruske snage prethodno su zauzele terminal za trajekte u gradu Kerč, najistočnijoj tački Krima, što je podstaklo spekulacije da Moskva planira dovođenje dodatnih snaga u ovaj region.
Trupe za koje zvanični Kijev navodi da se sastoje od ruskih vojnika, dosad su zauzele aerodrome na Krimu, uništili opremu u jednoj vazduhoplovnoj bazi i zauzeli bazu ukrajinske pešadije na tom poluostrvu. U ponedeljak na njihovu stranu prešla i i 204. vazduhoplovna brigada sa oko 50 aviona, mahom neispravnih "migova 29".
Ukrajinska pogranična služba ranije jutros je izvestila da je na ruskoj strani granice, odnosno uskog morskog prolaza koji deli Rusiju i ukrajinski region Krim, uočeno nagomilavanje većeg broja oklopnih vozila.
Veći broj tih vozila se sada nalazi u blizini luke na ruskoj strani kanala Kerč, preko puta istoimenog ukrajinskog grada, rekao je portparol ukrajinske granične patrole, a preneo Rojters.
Ruski borbeni avioni su tokom prethodne noći u dva navrata povredili vazdušni prostor Ukrajine, saopštilo je danas ukrajinsko Ministarstvo odbrane, dok su istovremeno pogranične patrole te države javile da su ruske trupe i vojni avioni danas počeli da pristižu na Krim.
U saopštenju Ministarstva odbrane se navodi da je ukrajinsko Vazduhoplovstvo naložilo poletanje lovca presretača tipa "suhoj SU-27", čime su sprečene bilo kakve "provokativne aktivnosti", ne navodeći više detalja, preneo je Rojters.
Istovremeno je ukrajinska pogranična služba saopštila da su ruske snage i borbeni avioni počeli danas da pristižu na poluostrvo Krim, što, po njihovim rečima, predstavlja kršenje sporazuma između Ukrajine i Rusije.
U poslednja 24 sata je na Krim sletelo deset ruskih borbenih helikoptera i osam vojnih teretnih aviona, navodi se u saopštenju, pri čemu se u luci Sevastopolj još od četvrtka nalazi četiri ruska vojna broda.
Zvanični Kijev nije dobio obaveštenja da će doći do kretanja ruskih trupa, iako je Moskva obavezna da to najavi u skladu sa međunarodnim zakonima koji regulišu prisustvo ruske Crnomorske flote na Krimu. Prema tim zakonima, Ukrajina bi trebalo da bude obaveštena o bilo kakvom kretanju trupa 72 sata unapred.
Krim, gde je još od 18. veka stacionirana flota ruske mornarice, nalazi se praktično pod kontrolom ruskih snaga i lokalnih proruski nastrojenih građana, koji su okružili nekoliko ukrajinskih vojnih baza na tom poluostrvu.
Preuzimanje terminala u Kerču, oko 20 kilometara udaljenom morskim putem od Rusije, podstaklo je strahovanja da zvanična Moskva planira dovođenje dodatnih snaga u ovaj strateški važan crnomorski region, dok Zapad razmatra moguće reakcije na te ruske poteze, preneo je AP.
Od jutros tim terminalom upravljaju vojnici, koji nisu želeli da se predstave, ali su govorili ruski, a vozila kojima su se prevozili su imali ruske registarske tablice, navodi američka agencija.
Granica između Ukrajine i Rusije bi mogla da bude zatvorena u najbližoj budućnosti, izjavio je danas zamenik ukrajinskog premijera Vitalij Jarema.
"Trenutno se razmatra pitanje zatvaranja državnih granica, kao i uvođenje strožih kontrola prelazaka državljana Rusije", rekao je Jarema rano jutros u izjavi za lokalnu televiziju "Kanal 5", a preneo je Itar-Tass.
Ukrajina se nikad neće odreći Krima, izjavio je novi ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk na konferenciji za štampu povodom posete britanskog šefa diplomatije Vilijama Hejga.
Ruske snage su, kako navodi Rojters, praktično preuzele kontrolu nad tim ukrajinskim poluostrvom, ali je Jacenjuk u obraćanju novinarima istakao: "Niko neće predati Krim nikome".
"Svaki eventualni pokušaj Rusije da preuzme Krim neće imati uspeha. Dajte nam nešto vremena", istakao je Jacenjuk na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Hejgom, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Kijevu.
"Vojna opcija trenutno nije na stolu", naveo je ukrajinski premijer i dodao da je zvaničnom Kijevu sada potrebna ekonomska i politička podrška.
"Potrebna nam je prava i opipljiva podrška. Verujemo da će nam naši partneri sa Zapada pružiti tu podršku", istakao je Jacenjuk.
Britanija preti, Rusi s Kinezima, SAD za slanje posmatrača...
Dok se šefovi diplomatija članica EU pripremaju za raspravu koja će danas biti održana u Briselu, svetske agencije prenose veliku zabrinutost koju je danas iznela Velika Britanija povodom dešavanja u Ukrajini i apel SAD da se u Ukrajinu pošalju posmatrači. S druge strane, Rusija i Kina se slažu oko ukrajinskog pitanja.
Ministri spoljnih poslova Kine i Rusije, Vang Ji i Sergej Lavrov, saglasni su po pitanju situacije u Ukrajini, saopštilo je danas rusko ministarsvo spoljnih poslova.
U telefonskom razgovoru Lavrov i Vang su podvukli da se "u velikoj meri slažu stavovi Rusije i Kine o situaciji u toj zemlji i okolini", navodi se u saopštenju i dodaje da je dogovoreno da se "o toj temi bude u bliskom kontaktu".
Velika Britanija je saopštila da je veoma zabrinuta zbog mogućnosti slanja ruskih vojnika dublje u Ukrajinu i upozorila je predsednika Vladimira Putina da će Rusija platiti veliku cenu ako ne promeni pravac.
Britanski šef diplomatije Vilijam Hejg izjavio je da je ruska intervencija u Ukrajini najveća kriza u Evropi od početka 21. veka, preneo je Rojters.
Hejg je rekao da Rusija sada ima operativnu kontrolu u regionu Krima u Ukrajini i da bi Kremlj trebalo da naloži vojnicima da se vrate u kasarne, iako Rusija po zakonu ima pravo da drži vojnike u tom regionu.
"Mi smo očigledno veoma zabrinuti zbog mogućnosti daljih poteza Rusije u drugim delovima Ukrajine, ali to ne znači da je situacija na Krimu stabilna. Situacija je veoma napeta i opasna zbog intervencije Rusije", kazao je Hejg.
Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da nije prekasno za rešavanje krize u Ukrajini političkim sredstvima, uprkos razlikama u mišljenju između ruskog predsednika Vladimira Putina i Zapada po pitanju Krima, koji se sada nalazi pod kontrolom Rusije, izjavio je njen portparol Štefan Zajbert.
Ona je Putinu i američkom predsedniku Baraku Obami predložila slanje "misije za utvrđivanje činjenica" na Krim, ukrajinsko poluostrvo u Crnom moru koje su ruske snage zauzele bez borbe, prenosi Rojters.
OEBS bi trebalo "odmah" da pošalje posmatračku misiju u Ukrajinu, apelovao je danas američki izaslanik u ovoj organizaciji Danijel Ber na sastanku Specijalnog stalnog saveta OEBS-a.
Ova misija bi, po Beru, trebalo "da nadzire i sprečava konflikte, obezbedi poštovanje ljudskih prava pripadnika manjina, sprečava pogranične incidente, promoviše poštovanje teritorijalnog integriteta i održava mir, stabilnost i bezbednost u regionu", prenosi AFP.
Medvedev: Janukovič legitimni predsednik
Svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič je i dalje legitimni predsednik te bivše sovjetske republike, iako je njegova vlast beznačajna, ocenio je danas ruski premijer Dmitrij Medvedev.
"Da, vlast predsednika Janukoviča je praktično beznačajna, ali prema ukrajinskom Ustavu, on je i dalje legitimni šef države", napisao je Medvedev na svom profilu na Fejsbuku (Facebook).
Zbog krize u Ukrajini trgovanje na ruskoj berzi opalo je za 10 odsto, a vrednost ruske valute, rublje, na do sada je najnižem nivou u odnosu na američki dolar i evro. Razmena na moskovskoj berzi jutros je opala za 10 odsto u prvih sat vremena trgovanja, mada je potom došlo do blagog poboljšanja. Ruska rublja, čija je vrednost ove godine već opala za 10 odsto, u odnosu na evro prvi put je pala na nivo od više od 50 rubalja za jedan evro. Vrednost rublje u odnosu na američku valutu dostigla je nivo od manje od 36,4 rublje za jedan dolar.
Rusija je prihvatila da garantuje zaštitu Janukoviču, koji se u petak prvi put pojavio u javnosti od kada je smenjen i održao konferenciju za novinare u Rostovu na Donu.
Medvedev je rekao da je Rusija spremna da razvija "prijateljske odnose s bratskom državom Ukrajinom", ali ne i s prelaznim vlastima koje su smenile Janukoviča.
"Ukrajina nije za nas grupa ljudi koja se dočepala vlasti posle prolivene krvi i koja krši Ustav i ostale zakone države. To je zemlja s različitim ljudima. Ukrajinci, Rusi, Tatari, Jevreji i drugi narodi u toj zemlji žive u slozi", rekao je Medvedev.
Prema njegovim rečima, ako je Janukovič odgovoran za zločine, trebalo je da bude pokrenuta procedura njegove smene u skladu s Ustavom.
Janukovič je u petak rekao da je i dalje legitimni predsednik, jer nije potpisao zakone koje je usvojila Vrhovna rada, a da je njegov opoziv izglasan pod pritiskom.
"Preuzimanje vlasti je bilo proizvoljno, što može kulminirati pučom i novim krvoprolićem", rekao je Medvedev i dodao da je "Rusiji potrebna jaka i stabilna Ukrajina".
