Mada je Kremlj saopštio da ruski predsednik Vladimir Putin još nije odlučio da pošalje vojnike u Ukrajinu, zapadne države tvrde da su ruske snage već preuzele kontrolu nad Krimom, naveo je Rojters.
Lavrov je ponovio argument Moskve da je posvećena zaštiti ljudskih prava i da je njeno delovanje opravdano pošto su ugroženi ruski građani i stanovništvo koje govori ruski jezik.
Gornji dom ruskog parlamenta, Savet federacije zatražiće od predsednika Vladimira Putina da povuče ambasadora Rusije iz SAD. Odluku o tome je doneo Odbor za međunarodne poslove Saveta federacije, a potpisala ju je predsednica tog doma Valetnina Matvijenko, izjavio je prvi zamenik predsednika Komiteta Vladimir Džavarov. "Konačnu odluku doneće šef države, polazeći od političke svrsishodnosti", rekao je on. Povod za pripremu dokumenta bila je inicijativa senatora Jurija Vorobjova koji je izjavio da je predsednik SAD Barak Obama uvredio Rusiju izjavom o situaciji u Ukrajini da će "Rusija morati da plati za vojni upad u Ukrajinu".
"Informacije stižu o pripremama za nove provokacije, uključujući one usmerene protiv (ruske) Crnomorske flote", stacionirane na Krimu, rekao je Lavrov, ne dajući nikakve druge detalje.
Ruske snage u Ukrajini štite građane koji tamo žive i ostaće u toj zemlji "do normalizacije političke situacije", rekao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije žestoko je kritikovao pretnje zapadnih zemalja uvođenjem sankcija i bojkotom Rusije, preneo je AFP.
"Oni koji pokušavaju da situaciju okarakterišu kao vrstu agresije (Moskve) i prete sankcijama i bojkotom isti su oni koji su neprekidno ohrabrivali (Ukrajinu) da odbija dijalog i na kraju isprovocirali polarizaciju ukrajinskog društva", kazao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, sve unutrašnje krize treba da budu prevaziđene dijalogom svih političkih snaga, etničkih i verskih zajednica, uz poštovanje međunarodnog prava i ljudskih i manjinskih prava.
Lavrov je istakao da je od ključnog značaja distancirati se od ekstremista, koji pokušavaju da nasiljem i terorizmom preuzmu kontrolu nad situacijom.
Ljudska prava su previše ozbiljno pitanje da bi služila za potkusurivanje u geopolitičkim igrama, nametanje volje drugima ili sprovođenje promene režima, dodao je on, izvestio je Itar-Tas s.
Lavrov je naveo da iskustvo pokazuje da je primena sila uz izgovor zaštite civila kontraproduktivna i da povećava patnje stanovništva.
Ruski ministar spoljnih poslova založio se za sprovođenje sporazuma, uključujući ustavne reforme i referendum za sve regione, koji su 21. februara potpisali ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, koji je u međuvremenu opozvan, i predstavnici opozicije, u prisustvu šefova diplomatija Francuske, Nemačke i Poljske.
On je ocenio da ukrajinska opozicija nije ispunila nijednu od odredbi sporazuma, da "radikali" i dalje kontrolišu Kijev i da je, umesto vlade nacionalnog jedinstva formirana "vlada pobednika".
Ukrajinski parlament je usvojio odluke kojima se ograničavaju prava manjina, otpuštaju sudije Ustavnog suda i traže krivični postupci protiv njih, kazao je šef ruske diplomatije.
Traži se uvođenje ograničenja upotrebe ruskog jezika, zabrana nepoželjnih političkih partija i sprovođenje lustracije, a sadašnja vlast na taj način namerava da napadne ljudska prava i slobode, dodao je Lavrov.
Takve odluke i zahtevi su, prema njegovim rečima, izazvali ogorčenje u istočnim i južnim regionima Ukrajine i na Krimu, gde žive milioni Rusa.
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Sloboda Mićalović napadnuta na parkingu: Evo kako je poznata glumica završila u Urgentnom centru