SAD su odlučile da suspenduju vojnu saradnju sa Rusijom, pošto su upozorile Moskvu da je "na pogrešnoj strani istorije" u Ukrajini.
Američki državni sekretar Džon Keri danas će otputovati u Kijev, gde će preneti podršku SAD novim ukrajinskim vlastima.
Bela kuća je juče zapretila da će Rusiji uvesti diplomatske i ekonomske sankcije.
"Poruka koju upućujemo Rusima jeste da ćemo, ako nastave putem kojim su krenuli, razmotriti preduzimanje niza ekonomskih i diplomatskih mera koje će Rusiju izolovati", rekao je američki predsednik Barak Obama.
Portparol regionalnog ministarstva odbrane u Simferopolju, na Krimu, Vladislav Seleznev, uputio je juče ulitimatum ukrajinskoj vojsci da položi oružje, prizna nove proruske vlasti na Krimu i da napusti tu
teritoriju. On je rekao da će u suprotnom ukrajinska vojska na Krimu biti napadnuta.
Međutin, ovu inoformaciju je Moskva odmah odbacila, a predsednik ruskog parlamenta je rekao da još nema potrebe da Rusija iskoristi svoje "pravo" i pokrene vojnu intervenciju u Ukrajini.
U UN podeljeni
Sinoć je održana vanredna sednica Saveta bezbednosti UN posevećena situaciji u Ukrajini.
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je u SB UN da je odbegli ukrajinski predsednik Viktor Janukovič od ruskog predsednika Vladimira Putina tražio da upotrebi vojsku kako bi u Ukrajini "uspostavio legitimitet, mir, zakon i red, stabilnost, i odbranio narod Ukrajine".
Ambasadorka SAD u UN Samanta Pauer kritikovala je akcije ruske vojske u regionu Krima i rekla da one predstavljaju kršenje međunarodnog prava. Takođe je obacila ruske tvrdnje da su etnički Rusi u Ukrajini u opasnosti.
"Rusija ima svako pravo da želi da su stvari u Ukrajini ispale drugačije. Ali nema pravo da izražava nezadovoljstvo korišćenjem vojne sile ili pokušavajući da ubedi svetsku zajednicu da je gore dole, a da je crno belo", istakla je Pauer.
Na tu opasku je reagovao Čurkin koji je konstatovao da je Pauer, po svemu sudeći, dobila sve informacije o Ukrajini "od američke televizije".
Pauer je kazala i da su u ponedeljak ruski borbeni avioni ušli u ukrajinski vazdušni prostor.
"Ruska vojna akcija je kršenje međunarodnog prava. Ruske vojne baze u Ukrajini su sigurne. Mobilizacija ruske vojske je odgovor na jednu imaginarnu pretnju. Vojna akcija ne može biti opravdana na osnovu pretnji koje nisu upućene niti sprovedene. Rusija treba direktno da se poveže s vlastima Ukrajine", naglasila je Pauer.
Ona je poručila i da u Ukrajinu treba poslati tim posmatrača za zaštitu ljudskih prava i pozvala Rusiju da "momentalno povuče" vojsku koju je angažovala.
Ukrajinski ambasador u UN Jurij Sergejev je na sednici rekao da je Rusija od prošle nedelje rasporedila oko 16.000 vojnika u oblasti Krima.
"Od 24. februara, oko 16.000 ruskih vojnika je iz susedne teritorije Ruske Federacije raspoređeno na Krimu vojnim brodovima, helikopterima i teretnim avionima", rekao je Sergejev.
Stalni predstavnik Kine u UN osudio je poslednje nasilje u Ukrajini i pozvao sve strane da poštuju ljudska prava svakog čoveka, dok su ambasadori Britanije i Francuske ocenili da Rusija, pozivajući se na pretnje Rusima u toj zemlji, traži opravdanje za vojnu intervenciju, kao što se dešavalo i u prošlosti.
Ambasador Francuske u UN Žerar Aro, ocenio je da ga događaji u Ukrajini podsećaju na invaziju S S S R-a na Čehoslovačku 1968. godine.
"Slušamo glas prošlosti. Imao sam 15 godina kada su sovjetske trupe ušle u Čehoslovačku. Bilo je to uz isto opravdanje. Kao da se Rusija vraća svojim starim duhovima, igrajući zastarelu ulogu na jedan staromodni način", ocenio je Aro.
Ambasador Britanije Lajal Grant nazvao je poteze Rusije kršenjem međunarodnog prava, dodajući da su tvrdnje te zemlje izmišljene, kako bi se opravdala vojna akcija u Ukrajini.
"Nije ovo 1968. niti 1956. godina", poručio je Grant u SB UN.
Grat je, takođe, nazvao pismo svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča Vladimiru Putinu besmislenim.
"Govorimo o bivšem lideru koji je napustio svoj položaj, svoj grad i svoju zemlju, čija je korumpirana vlada dovela njegovu državu do icive ekonomske katastrofe, koji je gušio antivladine proteste, što je dovelo do smrti 80 ljudi", poručio je Grant.
Savet bezbednosti UN sastao se u petak i subotu, ali ni tada nisu preduzete nikakve formalne radnje.
