Rusi i proruski orijentisani građani Krima večeras su na mitingu u Simferopolju, administrativnom centru te ukrajinske autonomne republike, zatražili da se na referendumu krajem marta izjasne o nezavisnosti te teritorije.
Datum referenduma neće biti promenjen, rekao je on i dodao da raniji datum održavanja referenduma nije moguć zbog problema vezanih za organizaciju, prenela je ruska agencija Itar-Tas.
"Do 30. marta mi ćemo biti spremni za održavanje referenduma na pravi način i pripremimo se kako treba. Mi imamo još puno posla da uradimo, tako da smo sebi dozvolili taj krajnji datum. Pored toga, mi treba da održimo dve vanredne plenarne sednice na kojima ćemo razgovarati o referendumu, imenovati izbornu komisiju, predsednika i odrediti budžet", rekao je on.
Umesto prvobitno pominjanoj većoj autonomiji u okviru Ukrajine, sada se ulog povećao i govori se o odvajanju Krima od Ukrajine, koji je Rusija osvojila u 18 veku a pripao je Ukrajini "na dar" od Nikite Hruščova šezdesetih godina, u vreme Sovjetskog Saveza.
Kako iz Simferopolja javlja izveštač televizije "Prva", građani kažu da su protiv nove vlade u Kijevu, ne iz nacionalističkih razloga, već zato što žele red i stabilnost.
"U Ukrajini je vlast preuzela hunta. Mi nismo za stari režim, ali ne zelimo da podržimo vladu koja okreće leđa Rusiji", rekla je jedna žiteljka Krima.
Ranije danas, premijer Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov izjavio je da referendum o statusu Krima može biti održan i pre 30. marta.
Premijer Krima je istakao da republička vlada donosi odluke na osnovu mišljenja i potreba stanovništva tog poluostrva, a ne Kijeva.
Prema popisu iz 2001. godine, na Krimu Rusi čine 58 odsto populacije, i skoncentirasni su na jugu autonomne oblasti. Ukrajinaca na severu ima 24 odsto, a u sredini su Tatari, od čijih je predaka Krim anektiran 1783. godine.
Tatara, koji odžravaju posebne odnose sa Turskom, bilo bi još više da veliku većinu Staljin nije 1944. godine deportovao na Kamčatku i u Sibir zbog navodne saradnje sa nacistima.
