Međutim, uprkos opštoj verbalnoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i osudama Rusije zbog vojne intervencije, evropski lideri se ne slažu kakve mere treba primeniti prema Moskvi, što je izbilo na videlo još pre nego što je samit počeo.
"Rusija je opasna i nepredvidiva i mora biti zaustavljena inače će neko od nas biti sledeći" , rekla je litvanska predsednica Dalija Gribauskajte na ulasku u zgradu Saveta, zalažući se za oštre sankcije prema Rusiji.
Njen stav odražava uznemirenost koju je ruska intervencija izazvala među bivšim članicama sovjetskog bloka, koje su u bližoj ili daljoj prošlosti imali neprijatna iskustva sa istočnim susedom.
Sa druge strane, vodeće zapadnoevropske zemlje, predvođene Nemačkom, Francuskom i Velikom Britanijom žele da ukrajinsku krizu reše kroz dijalog sa Moskvom i upućivanje međunarodnih posmatrača, a sankcije za sada smatraju kontraproduktivnim.
"O sankcijama treba razgovarati, ali još ima mesta za dijalog" , rekla je novinarima jutros nemačka kancelarka Angela Merkel i založila se za formiranje kontakt grupe koja bi posredovala između Moskve i Kijeva.
Vrlo sličan stav izneo je uoči samita i francuski predsednik Fransoa Oland, čija je zemlja nedavno sklopila nekoliko milijardi evra vredan ugovor o izvozu vojne opreme u Rusiju.
Osim što ne žele da uvođenjem sankcija zatvore kanal komunikacije sa Rusijom, u Briselu se pribojavaju da bi sankcije pogodile i EU, jer na Rusiju otpada oko četvrtina ukupne trgovinske razmene sa ostatkom sveta.
Na to ih je juče podsetio ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, koji je izjavio da bi svako uvođenje sankcija Moskvi izazvalo "protivmere."
Stoga će se evropski lideri, osim usvajanja paketa ekonomske pomoći Ukrajini koje je juče predložila Evropska komisija, najverovatnije uzdržati od bilo kakvih drastičnih poteza prema Moskvi, kažu diplomatski izvori Tanjuga.
Kao jedna od mera prema Rusiji koje bi mogle da budu usvojene danas pominje se zamrzavanje pregovora o viznoj liberalizaciji, što svakako neće mnogo zaboleti Moskvu, jer su ti pregovori ionako već duže vreme u ćorsokaku, ali će evropskim liderima poslužiti kao dokaz da su Vladimiru Putinu poslali "jasan signal."
Keri i Lavrov nastavljaju pregovare
Posle sastanka u Parizu, šefovi ruske i američke diplomatije Sergej lavrov i Džon Keri su u sredu kasno uveče rekli da su se složili da narednih dana nastave razgovor.
Sergej Lavrov je pomenuo potrebu da se razmotri "kako pomoći stabilizovanje i normalizaciju stanja, i prevazilaženje krize", dok je Džon Keri predvideo "intenzivne razgovore" narednih dana.
Lavrov je posle sastanka sa svojim američkim kolegom Džonom Kerijem rekao da su se "saglasili da pomognu Ukrajincima da sprovedu sporazume (zaključene u Kijevu) 21. februara".
Ti sporazumi predviđaju osnivanje vlade nacionalnog jedinstva, povratak na Ustav iz 2004. i prevremene predsedničke izbore.
Po jednom američkom diplomati, Keri je tražio od Lavrova da Rusija i Ukrajina "direktno razgovaraju", iako predsednik Rusije Vladimir Putin odbija da, kao ukrajinskog predsednika, prizna bilo koga osim Viktora Janukoviča koji je svrgnut 22. februara.
Putin je u sredu s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel razgovarao telefonom o "scenarijima" za "normalizaciju" stanja u Ukrajini, saopštio je Kremlj koji naglašava da je Merkel tražila razgovor s Putinom.
U Parizu, međutim, nije došlo do sastanka koji su očekivali Zapadnjaci: Sergeja Lavrova i njegovog ukrajinskog kolege Andrija Dečice.
Po diplomatskim izvorima, Lavrov je odbio taj sastanak, te je Dečica otputovao iz Francuske.
Ruske snage su u sredu upale u strateški važnu raketnu bazu u mestu Fiolent na Krimu, što je povećalo napetost.
Posle nekoliko dana mirne konfrontacije jer su ruske snage bile zadovoljne pošto su opkolile kasarne i baze, taj upad je korak dublje u krizu.
Izvan Krima, napetosti ima u Donjecku, području ruskog stanovnistva u
istočnoj Ukrajini.
Oko 16.000 ruskih vojnika, uključujući 5.000 koji su stigli poslednjih dana, zauzelo je Krim gde su najvažnije baže ratnih brodova, kasarne, i državne zgrade.