To se već desilo tokom zime 2009, kada je zavrtanje ruske slavine iz istog razloga poremetilo snabdevanje niza evropskih zemalja.

"Ukrajina je de fakto prestala da plaća gas, a mi ga ne možemo isporučivati besplatno. Ukrajina treba da plati zaostale obaveze, ili preti rizik od povratka na situaciju s početka 2009", upozorio je direktor Gazproma Aleksej Miler, prenose ruske novinske agencije.

On je rekao da je 7. marta istekao rok da ta bivša sovjetska republika plati isporuke gasa iz februara. "Gasprom nije dobio nikakvu uplatu. Neizmirene obaveze su 1,89 milijardi dolara", rekao je Miler.

To upozorenje dolazi usred rusko-ukrajinske političke krize.

Prekid snabdevanja gasom bio bi kazna za novu pro-zapadnu vladu Ukrajine koja je na vlasti u Kijevu od zbacivanja, krajem februara, pro-ruskog predsednika Viktora Janukoviča koga Moskva i dalje smatra "legitimnim" šefom države.

Ali, prekid isporuke ruskog gasa Ukrajini bi uticao i na Evropsku uniju, čija polovina uvezenog gasa (65 milijardi kubnih metara) stiže kroz Ukrajinu.

Ipak, Evropa koja troši sve više ruskog gasa, sada je manje izložena nego pre isključenju cevovoda kroz Ukrajinu, zahvaljujući novim mogućnostima isporuke.

Deo gasa koji se troši u Zapadnoj Evropi, a dolazi kroz Ukrajinu, sada je oko 15 odsto, što je manje od polovine onoga što Zapad uvozi iz Rusije, dok je, do kraja 2011, kada je otvoren gasovod "Severni
tok", preko Ukrajine stizalo skoro tri četvrtine ruskog gasa.

"Severni tok" povezuje Rusiju i Nemačku ispod Baltičkog mora.

Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger izjavio je u utorak da će Evropska unija pomoći Ukrajini koja je na ivici bankrota, da plati gasni dug Rusiji.

Finansijske teškoće Ukrajine će se verovatno povećati narednih meseci jer je Gasprom odlučio da aprila okonča popust na cenu gasa za tu zemlju.