Prema njegovim rečima, za potpredsednika krimske vlade se razmatra kandidatura Zaura Smirnova, zamenika predsednika Medžlisa.
"Smatram da će krimski Tatari biti dostojno zastupljeni u Vladi i Skupštini", dodao je Temirgalijev.
On je rekao da su razgovori sa rukovodstvom medžlisa održani su u ponedeljak uveče i, kako je primetio, unutar te organizacije ima i "proruski orijentisanih i otvoreno proukrajinski orijentisanih, a ima i centristički orijentisanih članova".
Po rečima Temirgalijeva, Vlada Krima se susrela sa problemom pravnog sistema.
"Kijev nam je blokirao bazu podataka tako da ne mogu da nam rade osnovne službe, kao što su sudovi, pravni sistem, advokatura i osnovne stvari kao što su kupoprodaja nepokretnosti ili nasleđivanje, jer ne postoji baza podataka", primetio je prvi potpredsednik krimske Vlade.
Po njegovim rečima, pravnici već rade na novom nacrtu Ustava Krima.
"Rešili smo da ne izmišljamo "toplu vodu", već smo iskoristili slične ustave u regionu, posebno ustav Republike Tatarstan kako bismo napravili maksimalno prilagođeni dokument", rekao je.
Temirgalijev je rekao da će "Republika Krim u najskorije vreme, na jednoj od najskorijih zasedanja Državnog saveta usvojiti ovaj dokumet"
On je, takođe, dodao da će ruski i krimsko-tatarski jezik biti priznati za zvanične jezike Krima, a da se biti razmotreno i pitanje uključivanja ukrajinskog jezika.
U nedelju je na Krimu održan referendum na kome se skoro 97 odsto učesnika izjasnilo za ulazak poluostrva u sastav Rusije.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u ponedeljak potpisao ukaz "O priznavanju Republike Krim".
"ILEGALCI" DA NAPUSTE ZEMLJIŠTE
Nove proruske vlasti na Krimu planiraju da preuzemu zemlju koju "ilegalno" zauzimaju krimski Tatari.
"Tražićemo od njih da oslobode zemlju koju zauzimaju jer nam je potrebna za društvene projekte", rekao je potpredsednik krimske vlade Rustam Temirgalijev za agenciju RIA Novosti.
Na Krimu živi oko dva miliona ljudi, od čega 58 odsto čine Rusi, 24 odsto Ukrajinci, a 12 odsto krimski Tatari.
Krimski Tatari su u nedelju bojkotovali referendum na kojem su se stanovnici Krima ogromnom većinom izjasnili za odvajanje od Ukrajine i pripajanje Rusiji.
Sovjetski lider Josif Staljin je 1944. proterao veliki deo krimskih Tatara jer su sarađivali s nemačkim nacistima. Kasnije im je dopušteno da se vrate na crnomorsko poluostrvo, ali su ostali nepoverljvi prema vlastima u Moskvi.
Po povratku na Krim, zauzeli su imanja za koja nisu imali dozvole pošto su u međuvremenu njihovu zemlju zauzeli drugi.