Američki predsednik Barak Obama posetiće Brisel prvi put od kako je stupio na predsedničku dužnost 2008. godine, saopšteno je iz briselske kancelarije vašingtonskog Džerman Maršal fonda.
Američki predsednik imaće priliku da tokom samita sa EU i planiranih razgovora u sedištu NATO uveri aktere evropske politike i javnost u namere i prioritete Vašingtona i da obnovi međusobni osećaj poverenja u transatlantskim odnosima.
Kriza u Ukrajini naći će se na vrhu Obamine agende, o čemu već postoji značajna saglasnost transatlantskih saveznika u pogledu odgovora na akutnu krizu i političku sudbinu Ukrajine.
Međutim, već postoje otvorena pitanja u pogledu dugoročne strategije prema rastućoj samouverenosti Rusije, a prema oceni GMF, NATO je preduzeo skromne, simbolične korake jačanja svojih snaga u Poljskoj i državama Baltika.
Saveznici bi mogli da razmatraju jačanje pomorskog i vazdušnog prisustva u Crnom moru i Mediteranu, a samit je idealan trenutak za pokretanje nove inicijative za smanjenje evropske zavisnosti od uvoza ruskih energenata.
SAD i EU mogle bi da daju prioritet razvoju novih gasnih resursa u istočnom Mediteranu, uključujući i aktivnu diplomatsku aktivnost u vezi sa grčko-turskim sporom na Kipru i izraelsko-turskim trzavicama koje koče energetsku saradnju u regionu.
Nijedna od navedenih opcija ne može da donese brze rezutate, ali može da ubrza diversifikaciju energetskih zaliha i smanji evropsku izloženost kriznim prekidima snabdevanja iz Rusije, bilo stvarnim ili pretpostavljenim.
Na dnevnom redu razgovora naći će se i transatlantska trgovina i investiciono partnerstvo, usmereno protiv nastavka neizvesnosti oko ekonomskog oporavka i rasta sa obe strane Atlantika, a to pitanje je geopolitičko koliko i komercijalno.
Jedna od tema razgovora trebalo bi da bude i pitanje poverenja među saveznicima, što podrazumeva pre svega pitanje nadzora podataka i zaštite privatnosti.
Prema rezultatima sprovedenih anketa, očekivanja američke i evropske javnosti ne razlikuju se suštinski, jer je na prvom mestu obnavljanje strateškog poverenja o pitanjima bezbednosti i prosperiteta.
Obamina poseta je idealan trenutak za isticanje suštinske veze između zajedničke politike i uzajamnog poverenja i centralne uloge američko-evropske saradnje za stabilnost u neizvesnim vremenima.
Američkom predsedniku zvaničan poziv uputili su u januaru predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Zzoze Manuel Barozo, a Obama će tokom mini evropske turneje posetiti i Holandiju, Vatikan i Italiju.
