Samo nekoliko minuta nakon što je američki predsednik Barak Obama potpisao ukaz o uvođenju novih sankcija Rusiji, Moskva je odgovorila recipročnim merama.

Američke sankcije pogodiće dvadesetak ruskih zvaničnika, neke pojedince van izvršne vlasti, kao i Banku Rusije koja, po mišljenju SAD, pruža materijalnu podršku ruskom rukovodstvu.

Reč je o Centralnoj banci Ruske Federacije sa sedištem u Sankt Peterburgu, čija su sredstva procenjena na 10 milijardi dolara sredstava, rekao je jedan visoki američki zvaničnik i dodao da će ukaz pogoditi ruski finansijski, energetski, rudarski i odbrambeni sektor.

Banka Rusije će biti "izopštena iz dolarskih transakcija", preneo je Rojters pozivajući se na američke zvaničnike.

Kako je objavilo američko ministarstvo finansija, lista obuhvata 20 imena, među kojima su Aleksej Gromov, prvi zamenik šefa predsedničke administracije Sergej Ivanov, šef kabineta ruskog predsednika, Sergej Nariškin, predsednik ruske Dume. Zatim, poznati ruski biznismeni Arkadij i Boris Rotenberg, kao i direktor Ruskih železnica Vladimir Jakunjin, direktor Volga grupacije Genadij Timčenko.

"Rusija mora da zna da će je dalja eskalacija još više izolovati iz međunarodne zajednice", rekao je Obama u Beloj kući, navodeći da je nova runda ekonomskih sankcija odgovor na ponašanje Kremlja u Ukrajini, prenosi AFP.

Nakon ovog poteza SAD, Rusija je objavila listu recipročnih sankcija za zvaničnike SAD-a.

"Da ne bude nikakvih sumnji: na svaki neprijateljski čin odgovoricemo na adekvatan način", navodi se u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.

Na spisku onih koji će biti obuhvaćeni sankcijama su i pomoćnici predsednika SAD Danijel Pfajfer i Bendžamin Rods i zamenik pomoćnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Kerolin Etkinson, kao i predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa Džon Bejner.

Na crnoj listi su i senatori Meri Landrije, Džon Mekejn i Danijel Kouts.

Tim zvaničnicima zabranjen je ulazak u Rusiju, prenosi ruska televizija RT.

Kako dalje prenosi RT, najnoviji potez Rusije stigao je kao odgovor na sankcije SAD protiv ruskih zvaničnika nakon referenduma na Krimu o pripajanju tog poluostrva Rusiji, koji SAD smatraju "nelegitimnim".

Standard i Purs snizio rejting Rusije

Međunarodna agencija za kreditni rejting "Standard i Purs" (S&P) pogoršala je prognozu rejtinga Rusije sa "stabilnog" na "negitivni" zbog rasta geopolitičkih i ekonomskih rizika, saopštila je agencija. Dugoročni suvereni rejting zemlje u stranoj valuti je potvrđen na nivou "BBB", a u nacionalnoj valuti na nivou "BBB+", prenela je ruska agencija Prajm. Pogoršanje prognoze je u vezi sa mogućim značajnim ekonomskih i finansijskim posledicama sankcija Evropske unije i SAD, navodi se u saopštenju.

Moskva je više puta ponovila da je primenjivanje sankcija "mač sa dve oštrice" i da može imati "bumerang efekat" na same SAD, navelo je rusko ministarstvo i dodalo: "Ponašati se prema našoj zemlji tako, neadekvatno je i kontraproduktivno".

"Izgleda da američka strana ipak nastavlja slepo da veruje u efikasnost takvih metoda iz arsenala prošlosti i da ne želi da vidi ono što je očigledno: narod Krima, na demokratski način i u skladu sa međunarodnim pravom, glasao je da se priključi Rusiji. Ta odluka može da vam se ne sviđa, ali ovde govorimo o realnosti koja mora da bude uzeta u obriz", navodi se.

Obama je prethodno, pre dva dana, potpisao ukaz o uvođenju sankcija visokim ruskim zvaničnicima, među kojiima su predsednica gornjeg doma parlamenta Valentina Matvijenko, vicepremijer Dmitrij Rogozin, savetnik ruskog predsednika Sergej Glazjev, pomoćnik predsednika Vladislav Surkov, poslanici Dume Elena Mizulina i Leonid Slucki, senator Andrej Klišas.

Pored toga, Vašington je uveo sankcije predsednicima krimske skupštine i vlade Sergeju Aksjonovu i Vladimiru Konstantinovu, smenjenom ukrajiskom predsedniku Viktoru Janukoviču i lideru pokreta Ukrajinski izbor Viktoru Medvedčuku

I EU raspravlja o novom paketu sankcija

Danas i šefovi država i vlada zemalja članica Evropske unije raspravljaju o novom paketu sankcija Rusiji.

"Očekujem važnu raspravu večeras" , rekao je novinarima predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej uoči večerasnjeg samita.

Šefovi 28 držzava i vlada zemalja članica EU pokušaće večeras da usaglase zajednički paket sankcija Rusiji, nakon što je pripajanje Krima Rusiji u EU jedinstveno ocenjeno kao kršenje međunarodnog prava.

Reč je o takozvanom trećem stepenu sankcija koje su najavljene u slučaju da Moskva ostvari pretnju o aneksiji Krima, a bilo je predviđeno da budu "sveobuhvatne" i imaju dugoročne posledice po ekonomske odnose EU i Rusije.

Prva dva kruga sankcija uvedena su kao mera upozorenja ranije ovog meseca, a uključuju suspenziju Rusije iz grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta, otkazivanje pregovora o viznoj liberalizaciji i kreiranje "crne liste" sa imenima 21 krimskog i ruskog funkcionera zbog podsticanja secesije Krima.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da će lideri Evropske unije Rusiji dati do znanja da je blok spreman da toj zemlji uvede ekonomske sankcije ukoliko dođe do eskalacije krize u Ukrajini.

"Ponovo ćemo jasno reći da su aneksijom Krima prekršeni svi međunarodni sporazumi. Pozabavićemo se našim odgovorom na tu aneksiju", rekla je Merkelova uoči početka samita lidera EU u Briselu.

"Pored toga, veoma ćemo jasno dati do znanja da smo u slučaju dodatne eskalacije spremni da uvedemo nove sankcije", rekla je nemačka kancelarka.

Ona je prethodno najavila da će sastanci G8 biti obustavljeni dok se politička situacija ne promeni.

Britanski premijer Dejvid Kameron je dolazeći na samit stakao da je neophodno da EU progovori "jasnim i jedinstvenim glasom."

"Biće još zamrznutih računa i drugih mera, a sad je najvažnije pružiti što jaču podršku Ukrajini" , rekao je on.

Bugarski premijer Plamen Orešarski je, međutim, izjavio da njegova zemlja neće podržati uvođenje čitavog spektra sankcija Rusiji pre nego što u Uniji ne bude izvršena procena njihovog uticaja.

Bugarska 90 odsto potreba za energentima pokriva uvozom iz Rusije i bila bi među državama koje bi pretrpele značajnu štetu u slučaju uvođenja sankcija, prenosi Rojters.

Prema diplomatskim izvorima u Briselu, malo je verovatno da će sankcije biti u skladu sa oštrim rečima koje su dosad stizale iz EU, i verovatno će se svesti na proširenje "crne liste" sa desetak novih imena, uz već više puta ponavljane, a neostvarene pretnje oštrijim sankcijama.

Očekuje se da zvanični zaključci sa današnjeg samita budu saopšteni kasno večeras.

SB UN zasedao osmi put

Inače, sinoć je održan osmi sastanak SB UN  u tri sedmice o Ukrajini i predstava je odlučnosti zapadnih sila da istaknu rusku diplomatsku izolaciju zbog poluostrva Krim, čak i ako je SB nemoćan da deluje s obzirom na veto s kojim raspolaže Rusija kao stalni član tog tela UN.

Sastanak je usledio pošto je generalni sekretar UN Ban Ki-mun otputovao za Rusiju i Ukrajinu.

Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin je na sinoćnjem sastanku ostao usamljen u odbrani akcija svoje zemlje na Krimu, navodi američka agencija.

On je svoj govor počeo hvaleći sporazum koji je dan ranije potpisao ruski predsednik Vladimir Putin proglasivši Krim delom Rusije, navodecći da je sporazum poštovao volju krimskog naroda i da je u skladu sa međunarodnim zakonom.

"Juče, nešto se zaista istorijsko dogodilo", rekao je Čurkin.

Američka ambasadorka Samanta Pauer je upozorila Rusiju da su Sjedinjene Američke Države spremne na preduzimanje dodatnih koraka ukoliko se nastavi ruska agresija ili ruske provokacije".

Ona je takođe uporedila rusko preuzimanje Krima kao krađu.

"Lopov može da ukrade imovinu, ali mu to ne daje pravo vlasništva nad njom", rekla je ona.

Čurkin je na to odgovorioi "Prosto je neprihvatljivo da slušam ovakve uvrede na račun moje zemlje".

"Ukoliko delegacija SAD očekuje našu saradnju u SB po drugim pitanjima, onda druge sile ovo moraju da shvate sasvim jasno", rekao je Čurkin, a do tada je Pauer otisla iz sale i ustupila mesto svom zameniku.

Čurkin nije obrazložio poslednji stav, navodi AP.

Agencija podseća da su SAD i Rusija ključni igrači u naporima da se omoguće mirovni razgovori za Siriju, a takođe su uključeni i u razgovore o iranskom nuklearnom pitanju.

Na SB je govorio i pomoćnik Ban Ki-muna za ljudska prava Ivan Šimonović, koji je izrazio posebnu zabrinutost za bezbednost Tatara i drugih etničkih manjina na Krimu.

Šimonović je istakao nestanak aktiviste krimskih Tatara nakon njegov učešća na protestima 3. marta. Šimonović je rekao da je taj aktivista pronađen mrtav 16. marta i da su na njegovom telu bili znakovi mučenja.

On je rekao da će, do petka, UN angažovati posmatračku misiju za ljudska prava u Ukrajini u čijem sastavu će biti 34 članova.

Šimonović je rekao da nije bio u mogućnosti da poseti Krim jer su tamošnje vlasti odbile da prime njegovu misiju, ali da je razgovarao sa predstavnicima raseljenih Tatara i žrtvama arbitrarnog hapšenja, torture i drugih kršenja ljudskih prava.

Čurkin je tvrdnje Šimonovića odbacio kao jednostrane. On je i optužio snajpere za ubistvo ukrajinskog vojnika i člana lokalne brigade za samoodbranu na Krimu u utorak, rekavši da su njih dvojica namerno ciljani kako bi bio isprovociran sukob.