Bivši kancelar Gerhard Šreder našao se ovih dana u centru medijske pažnje u Nemačkoj, pošto je stao u odbranu svog bliskog prijatelja Vladimira Putina.
On je upozorio na opasnosti koje vrebaju u slučaju izolacije ruskog predsednika zbog krize u Ukrajini.
Šreder (69) je "žigosan' pošto je govorio u korist Moskve, navodi Rojters, podsećajući da Šreder prima platu od 250.000 evra kao predsednik Upravnog odbora Severnog toka, zajedničkog gasovoda sa ruskim Gazpromom.
"Šreder širi propagandu Kremlja i svi bi trebalo da shvate da je on sada plaćeni portparol Rusije", ocenio je za Rojters poslanik Zelenih u Bundestagu Manuel Saracin.
Po njegovom mišljenju, Šreder je "u službi Rusije i velikom sukobu interesa".
Ostali, međutim, kažu da bi prijateljstvo bivšeg kancelara sa ruskim liderom moglo da bude i dobro za Nemačku, jer tako ostaje otvorena važna linija za dijalog.
Stručnjak za međunarodne odnose i poslanik konzervativaca Angele Merkel, Filip Mizfelder smatra da to prijateljstvo uopšte ne može da naškodi Nemačkoj.
"Nadam se da će pomoći. Bolje je da ljudi međusobno razgovaraju više nego manje. Nadam se da Šreder može da iskoristi svoj uticaj da pomogne Nemačkoj", kaže on.
Kancelar od 1998. do 2005, Šreder je Putinov "najbolji prijatelj na Zapadu" otkad su se zajedno usprotivili odluci američkog predsednika Džordža Buša da izvrši invaziju na Irak.
Šreder kategorički odbacuje ocene da poslovne veze sa Moskvom utiču na njegovo mišljenje.
Šreder je, kako je preneo "Cajt", ocenio da su NATO i EU bile neosetljive na ruske interese i da su pogoršale krizu terajući Ukrajinu da bira između Zapada i Rusije.
"Verujem da izbor 'ili-ili', u uslovima kulturoloških podela, nije bio dobra formula", rekao je Šreder i kritikovao sankcije i izbacivanje Rusije iz G8.
Kako navodi Rojters, Šreder je "čak podržao argument Kremlja, koji je uporedio aneksiju Krima sa intervencijom NATO u srpskoj pokrajini Kosovu 1999 - koju je i sam predvodio kao kancelar".
"Poslali smo naše avione u Srbiju i zajedno sa NATO bacali bombe na suverenu zemlju, bez rezolucije Saveta bezbednosti UN. Zato sam oprezan kad je reč o upiranju prsta i u koga", kazao je.
Privredne veze Berlina i Moskve mnogo su jače od veza ostalih zapadnih zemalja sa Rusijom, a Nemačka je najveći kupac ruskog prirodnog gasa. Većina ruskog gasa za Evropu je putovala preko Ukrajine, ali novi gasovod Severni tok, čijim odborom Šreder predsedava, obilazi Ukrajinu u potpunosti.
Rojters podseća da veze Šredera i Putina prevazilaze posao.
Šreder razume Putina, koji odlično govori nemački, a Putin je svojevremeno pred Šrederovu kuću u Hanoveru doveo ruski hor - da mu čestita rođendan.
Još dvojica bivših kancelara, Helmut Šmit i Helmut Kol, takođe su doveli u pitanje odnos prema Putinu i Rusiji.
Šmit, koji je socijaldemokrata kao i Šreder, nazvao je za "Cajt" sankcije protiv Rusije "glupim", ocenjujući da bi bilo bolje da se, u interesu mira, sedne i razgovara - umesto što se preti sankcijama.
Kol, demohrišćanin kao Merkelova, rekao je za "Bild" još sredinom marta da u odnosu Zapada prema dešavanjima u Ukrajini "nema inteligencije", ali ni "osećanja za ruske susede, posebno za predsednika Putina".
Šmit i Kol nisu kritikovani u javnosti zbog tih izjava "ni blizu" kao Šreder - čije je aktivnosti "u korist Putina" televizija ARD nazvala "dubioznim", tvrdeći da je bivši kancelar učestvovao na tajnom sastanku u ruskoj ambasadi u Berlinu 4. marta.
U svojoj novoj knjizi "Iskren razgovor" (Klare Woerter), Šreder piše o ličnim vezama sa ruskim liderom, koji je kao špijun KGB-a osamdesetih godina živeo u Istočnoj Nemačkoj: "Putin je ovde dugo živeo i blisko je povezan sa Nemačkom.Zbog toga je bilo lakše raditi s njim nego sa drugim liderima."
Šreder tvrdi i da Putin sa ćerkama za praznike peva nemačke božićne pesme, da je vernik i da zna da se šali na svoj račun.
Šreder, inače, ima dvoje usvojene dece iz Rusije - Viktoriju i Gregora, navodi Rojters.
