U Ruandi se danas obeležava 20. godišnjica od genocida u kome je za oko 100 dana pobijeno najmanje 800.000 ljudi, uglavnom iz manjinskog plemena Tutsi.
"Mnogi među osobljem UN i drugima pokazali su izuzetnu hrabrost. Ali mogli smo da učinimo još mnogo više. Trebalo je da učinimo više. U Ruandi su trupe povučene tamo gde su bile najpotrebnije", rekao je prvi čovek UN u govoru pred okupljenim Ruanđanima u Kigaliju, prenosi AFP.
"Godinu dana kasnije u Srebrenici, zone koje su Ujedinjene nacije proglasile 'bezbednim' bile su pune opasnosti, a nevini su prepušteni masakru", kazao je Ban i istakao: "Stid je i dalje tu, čitavu generaciju posle tih događaja".
Ban je, takođe, poručio da tako nešto ne bi trebalo "nikada više" nigde da se dogodi.
"Danas je Sirija u plamenu, a Centralnoafrička Republika u haosu. Svet tek treba da u potpunosti prevaziđe svoje podele, ravnodušnost, moralnu kratkovidost", zaključio je Ban, ali je ocenio i da je postignut izvestan napredak pošto "lideri i ratne vođe imaju sve više izgleda da pred sudom odgovaraju za svoje zločine".
Komemoraciji na fudbalskom stadionu u Kigaliju prisustvovalo je i nekoliko afričkih šefova država i visokih diplomata iz Evrope i SAD.
U genocidu u Ruandi za oko 100 dana pobijeno najmanje 800.000 ljudi, uglavnom iz manjinskog plemena Tutsi. Nasilje je izbilo posle smrti predsednika Žuvenala Habijarimane, pripadnika plemena Hutu, koji je poginuo u avionskoj nesreći 6. aprila 1994, a završeno je u julu iste godine kada je Patriotski front Ruande (RPF), pobunjenička grupa predvođena Tutsima, porazio vladine snage.
Predsednik Ruande Pol Kagame je rekao da bi Ruanđani, takođe, trebalo da slave značajan napredak ostvaren u proteklih 20 godina.
"Danas imamo razloga da slavimo normalne momente života, koje drugi lako uzimaju kao gotovu činjenicu. Ako genocid otkriva šokantnu ljudsku sposobnost za ljudsku surovost, odluke Ruande pokazuju njenu sposobnost da se oporavi", rekao je Kagame.
Američki predsednik Barak Obama odao je počast žrtvama zatraživši od međunarodne zajednice da izabere samilost umesto mržnje.
On je istakao da genocid nije "nije bio slučajan, niti neizbežan", već nameran i sistematski pokušaj ljudskih bića da unište druga ljudska bića".
"Genocid kojeg se danas sećamo - i neuspeh sveta da brže reaguje - podseća nas da uvek imamo izbor", rekao je Obama u saopštenju, preneo je AP.
Pred licem mržnje moramo da se setimo ljudskosti, pred okrutnošću moramo da izaberemo saosećanje, a pred netolerantnošću i patnjom, nikad ne smemo da budemo ravnodušni", poručio je američki predsednik.
u Samoj Ruandi zvaničan period žalosti koji je počeo pre tri meseca paljenjem baklje koja je obišla sva mesta u zemlji, kulminirao je danas kada predsednik Kagame, predvodnik RPF-a, upalio večni plamen u memorijalnom centru posvećenom genocidu, koji će goreti 10 dana.
FRANCUSKA I BELGIJSKA "ROLA"
Obeležavanje se odvija u senci diplomatskih napetosti između Francuske i Ruande, jer je Kagame više puta ranije, a i danas ponovo u najnovijem intervjuu nedeljniku "Žen Afrik", optužio Belgiju i Francusku "za direktnu ulogu u političkoj pripremi genocida", rekavši da su francuski vojnici bili "i saučesnici i počinioci" u krvoproliću.
Proteklih godina je došlo do otopljavanja u odnosima između Francuske i Ruande - Kagame je 2011. bio u Parizu, a Francuska je formirala komisiju za istragu genocida.
Francuska je priznala da su za vreme genocida u Ruandi napravljene velike greške, ali je negirala optužbe tvrdeći da su francuske snage želele da zaštite civile.
Francuski ambasador u Ruandi Mišel Fleš izjavio je za AFP da mu nije dozvoljeno da prisustvuje svečanoj komemoraciji genocida i da ga je sinoć ministarstvo spoljnih poslova Ruande telefonom obavestilo da više nije "akreditovan za ceremoniju".
Belgija, bivša kolonijalna sila, koja se za razliku od Francuske izvinila Ruandi zbog toga što nije uspela da spreči genocid, poslala je visoku delegaciju na komemoraciju u Kigali.
