Kako se navodi na blogu za umetnost i kulturu "Animal NJujork", portreti svetskih lidera koji su deo Bušove prve samostalne izložbe "Umetnost vođstva: Lična diplomatija predsednika" nisu ništa drugo do reprodukcije nekih od prvih rezultata koji se dobiju kad se na pretraživaču Google images ukucaju imena pomenutih svetskih lidera, objavio je "Dejli mejl".

Portreti nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Rusije Vladimira Putina se tako baziraju na profilnim fotografijama tih državnika na sajtu "Vikipedija".

"Bušove slike su bukvalno preslikane fotografije zvaničnika koje je na internetu najlakse naći", naveo je umetnik i kritičar Greg Alen.

Tako se portret avganistanskog predsednika Hamida Karzaija bazira na jednoj od prvih deset fotografija koje se pojavljuju kad se na Google pretražuju slike tog državnika, dok je portret bivšeg izraelskog presednika Ehuda Olmerta naslikan po uzoru na jednu fotografiju iz 2009. godine, drugu po popularnosti na Googleu.

Alen, međutim, navodi da je malo verovatno da će se DŽordž Buš zbog ovih reprodukcija suočiti sa sudskim tužbama budući da je očito da je on te fotografije izmenio, "na bolje ili na gore".

"Jedna stvar je očita, a to je da on nije kriv za kršenje autorskih prava", istakao je Alen.

Izložba u Predsedničkoj biblioteci i muzeju Džordža Buša u Dalasu biće otvorena ovog vikenda i trajaće do 3. juna, a među izloženim portretima biće i oni bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i tibetanskog duhovnog poglavara Dalaj Lame.

Najupečatljiviji od 20 portreta je Putinov, na kojem ruski lider ima izrazito strog izraz lica, ali Buš navodi da je njemu ipak omiljeni portret njegovog oca, DŽordža Buša starijeg.