To je ocenjeno u najnovijem izveštaju američke Nacionalne klimatske službe, objavljenom danas.

Očekuje se da će nepogode izazvane klimatskim promenama "izuzetno ugroziti SAD u ovom veku i posle", dodaje se u izveštaju na 840 strana i ističe da ipak nije kasno da se spreče njihovi najgori efekti.

U izveštaju čiju je izradu podržala Bela kuća koja će ga upotrebiti za razvoj politike zaštite okoline, ukazuje se da će SAD i druge zemlje, ukoliko ne promene način korišćenja energije, ostati na putu sve veće štete i opasnosti od prirodnih katastrofa.

"Klimatske promene, koje su nekad smatrane temom daleke budućnosti, sada su se čvrsto ušančile u sadašnjosti. Proizvođači kukuruza u Ajovi, uzgajivači ostriga u državi Vašington i oni koji prave javorov sirup u Vermontu, svi se suočavaju sa promenama uslovljenim klimom, koje u nedavnom iskustvu nisu zabeležene", rekao je jedan od autora studije.

Jedna od autorki izveštaja navela je da obični ljudi ne mogu da primete promene poput rasta prosečne temperature koja je od 1895. kada je započeto njeno merenje, skočila za 1,9 stepeni, ali oni na svojoj koži itekako sve češće osećaju sušu, talase vrućina i oluje.

U izveštaju se zaključuje da su se intenzitet, frekvencija i trajanje najačih atlantskih uragana povećali od početka 1980-tih, ali još nije dovoljno ispitano koliki deo se može pripisati zagrevanju čiji je uzrok aktivnost čoveka.

To isto važi i za zimske oluje, poplave, talase vrućine, suše, kao i za povećanje nivo mora i okeana za 20 centimetara od 1880. godine, a predviđa se da će do 2100. porast biti između 0,3 i 1,2 metra.

Od januara 2010. godine 43 od 48 južnih država SAD zabeležile bar jedan mesečni rekord u visini temperature. Tako je Kalifornija ove godine imala najtopliji januar od kako se meri temperatura.

U poslednji 51 mesec, države SAD su imale 80 mesečnih rekorda po vrućini, 33 po vlažnosti, 12 po suši, i tri po hladnoći, navela je agencija AP.

U izveštaju se takođe upozorava da "klimatske promene prete ljudskom zdravlju i ljudima na mnogo načina" što uključuje pojačano zagađenje vazduha od požara, smoga, povećan broj bolesnih zbog zaražene hrane, vode, komaraca i krpelja.

Takođe, zbog sve toplijeg vremena povećana je količina polena, kao i negativne posledice ugljen-dioksida po biljke.

Polenska sezona se produžila za 24 dana u regionu Minesote i Severne Dakote između 1995. i 2011, navodi se u izveštaju.

Ono što je posebno loše su ogromni troškovi klimatskih promena: po najgorem scenariju, samo poplave bi mogle do 2100. godine da koštaju SAD 325 milijardi dolara, od čega bi 130 milijardi dolara otpadalo na Floridu.

Do sada su suše i talasi vrućine u 2011. i 2012. koštali poljoprivrednike 10 milijardi dolara, navodi se u studiji.

Vremenske katastrofe koje nanose milionske štete, pogađaju najčešće Teksas, Ohlahomu i jugoistočni deo SAD, zaključuje se u izveštaju.