Novi turski predsednik Abdulah Gul potvrdio je izbor reformski orijentisane vlade koju je imenovao premijer Redžep Tajip Erdogan dan pošto je Gul u parlamentu izabran za šefa države, prenose agencije.
Posle sastanka u predsedničkoj palati sa Gulom, koji je do sada bio šef turske diplomatije, Erdogan je imenovao Alija Babakana za novog ministra spoljnih poslova. Babakan će i dalje biti glavni pregovarač u pregovorima o pristupanju Turske Evropskoj uniji. Erdogan je rekao da će Kemal Unakitan ostati ministar finansija.
Najmladji ministar u vladi, duboko pobožan 40-godišnji Babakan, uz Gula je najzaslužniji za približavanje Turske EU, ali i za izlazak te zemlje iz ekonomske recesije.
Pošto je Gul odobrio novi sastav kabineta, Erdogan je rekao da će vlada raditi na ostvarivanju većih sloboda i većeg ekonomskog blagostanja.
"Nastavićemo našim putem sa novim entuzijazmom, sa svežom krvi koju smo doneli. Formirali smo snažan tim", rekao je Erdogan.
Pred Erdoganovom vladom je nekoliko velikih izazova. Pored optužbi da udaljava zemlju od sekularnog poretka, što tvrde opozicija i sekularni establišment na čelu s generalima i sudijama vrhovnog suda, Erdogan je suočen sa sve češćim i intenzivnijim sukobima s kurdskom manjinom koja na istoku zemlje traži autonomiju.
Pobunjeni kurdski separatisti utočište nalaze u susednom Iraku, a, kako se ocenjuje, u Turskoj se razmišlja i o invaziji ukoliko iračke i snage SAD ne uspeju da obuzdaju pobunjenike.
Za Erdogana je i problematična najava pripajanja naftom bogatog grada Kirkuka poluautnomnoj kurdskoj oblasti na severozapadu Iraka, što bi moglo da pojača i kurdski separatizam u Turskoj.
Odnosi sa SAD su takodje dovedeni u pitanje pošto su većinske demokrate u Kongresu SAD predložile rezoluciju kojom bi se stradanje Jermena u Turskoj tokom Prvog svetskog rata proglasilo za genocid, čemu se Ankara oštro protivi.
Do pregovora o pristupu EU ove je godine došlo do ozbiljnog zastoja pošto je Ankara odbila da otvori svoje luke za Kipar, državu članicu EU, a koju Turska ne prizanje.
(Beta)
Posle sastanka u predsedničkoj palati sa Gulom, koji je do sada bio šef turske diplomatije, Erdogan je imenovao Alija Babakana za novog ministra spoljnih poslova. Babakan će i dalje biti glavni pregovarač u pregovorima o pristupanju Turske Evropskoj uniji. Erdogan je rekao da će Kemal Unakitan ostati ministar finansija.
Najmladji ministar u vladi, duboko pobožan 40-godišnji Babakan, uz Gula je najzaslužniji za približavanje Turske EU, ali i za izlazak te zemlje iz ekonomske recesije.
Pošto je Gul odobrio novi sastav kabineta, Erdogan je rekao da će vlada raditi na ostvarivanju većih sloboda i većeg ekonomskog blagostanja.
"Nastavićemo našim putem sa novim entuzijazmom, sa svežom krvi koju smo doneli. Formirali smo snažan tim", rekao je Erdogan.
Pred Erdoganovom vladom je nekoliko velikih izazova. Pored optužbi da udaljava zemlju od sekularnog poretka, što tvrde opozicija i sekularni establišment na čelu s generalima i sudijama vrhovnog suda, Erdogan je suočen sa sve češćim i intenzivnijim sukobima s kurdskom manjinom koja na istoku zemlje traži autonomiju.
Pobunjeni kurdski separatisti utočište nalaze u susednom Iraku, a, kako se ocenjuje, u Turskoj se razmišlja i o invaziji ukoliko iračke i snage SAD ne uspeju da obuzdaju pobunjenike.
Za Erdogana je i problematična najava pripajanja naftom bogatog grada Kirkuka poluautnomnoj kurdskoj oblasti na severozapadu Iraka, što bi moglo da pojača i kurdski separatizam u Turskoj.
Odnosi sa SAD su takodje dovedeni u pitanje pošto su većinske demokrate u Kongresu SAD predložile rezoluciju kojom bi se stradanje Jermena u Turskoj tokom Prvog svetskog rata proglasilo za genocid, čemu se Ankara oštro protivi.
Do pregovora o pristupu EU ove je godine došlo do ozbiljnog zastoja pošto je Ankara odbila da otvori svoje luke za Kipar, državu članicu EU, a koju Turska ne prizanje.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.