Ruski predsednik Vladimir Putin raspisao je u nedelju izbore za peti saziv ruske Dume (donji dom ruskog parlamenta) za 2. decembar ove godine, saopštila je pres služba Kremlja.
Parlamentarni izbori biće održani po izmenjenom izbornom zakonodavstvu, tako da će svih 450 poslanika biti birani po proporcionalnom sistemu.
Na prethodnim izborima 7. decembra 2003, polovina od 450 deputata četvrtog saziva bila je birana po partijskim listama (proporcionalnom izbornom sistemu), a polovina po jednomandatnim izbornim okruzima (po većinskom sistemu).
Prema novom izbornom zakonodavstvu, povećan je i cenzus za ulazak u parlament sa pet na sedam odsto, ukinuta je mogućnost da se glasa "protiv svih", ne postoji potreban broj izašlih birača da bi izbori uspeli i nije dozvoljeno formiranje izbornih blokova.
Deputati najvišeg zakonodavnog organa biraju se na rok od četiri godine.
Za razliku od izbora pre četiri godine, kada su u izbornoj trci učestvovale 44 političke partije, ove godine njihov broj je skoro tri puta manji.
Do 17. oktobra potrebno je da partije Centralnoj izbornoj komisiji predstave sve dokumente, potpise ili da polože zalog za registraciju, a tačan broj učesnika znaće se 28. oktobra.
Partije su za registraciju na predstojeće izbore bile dužne da sakupe najmanje 200.000 potpisa za podršku liste ili da prilože zalog od približno 2,3 miliona dolara, koji se vraća samo onim partijama koje su osvojile najmanje četiri odsto glasova birača.
To nije važilo za partije koje su u sadašnjem sastavu.
Za organizaciju izbora iz državnog budžeta biće izdvojeno više od 165 miliona dolara, u tom procesu se predvidja učešće oko tri miliona ljudi, a približno 107 miliona upisanih birača glasaće na oko 95.000 izbornih mesta, od kojih će blizu 370 biti formirano u 142 strane zemlje.
Nepoznanice na predstojećim izborima predstavljaju nastup nedavno formirane partije Pravedna Rusija, čiji je lider predsednik gornjeg doma parlamenta Sergej Mironov, pitanje da li će Komunistička partija Genadija Zjuganova sačuvati poziciju druge po snazi frakcije u Dumi i da li će "desni" preći izborni cenzus.
Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) je u petak predstavio rezultate ankete, po kojoj šanse da predju cenzus od sedam odsto imaju samo četiri partije - Jedinstvena Rusija, KPRF, Pravedna Rusija i Liberalno-demokratska partija (LDPR) Vladimira Žirinovskog.
Na izborima za sadašnji saziv glasalo je 60,7 miliona (55,75 odsto) upisanih birača, takmičile su se 23 političke partije ili bloka, a cenzus od pet odsto prošle su samo četiri - Jedinstvena Rusija (sa 37,57 odsto ili 120 mandata), KPRF (12,61 odsto ili 40 mesta), LDPR (11,45 odsto ili 36 mesta) i Rodina (Narodnopatriotski savez) sa 9,2 odsto glasova i 29 mesta.
Po tom ispitivanju vladajuća partija ponovo bi osvojila ogromnu većinu od 257 mandata, komunisti bi imali 81 mesto, partija Mironova 64, a partija Žirinovskog 48 mesta.
Savez desnih snaga Nikite Beliha bi, prema VCIOM, mogao da dobije oko 4,4 odsto glasova, a Jabloko Grigorija Javlinskog 2,7 odsto glasova.
Odmah posle parlamentarnih izbora, u Rusiji se očekuje raspisivanje izbora za predsednika države.
(Tanjug)
Parlamentarni izbori biće održani po izmenjenom izbornom zakonodavstvu, tako da će svih 450 poslanika biti birani po proporcionalnom sistemu.
Na prethodnim izborima 7. decembra 2003, polovina od 450 deputata četvrtog saziva bila je birana po partijskim listama (proporcionalnom izbornom sistemu), a polovina po jednomandatnim izbornim okruzima (po većinskom sistemu).
Prema novom izbornom zakonodavstvu, povećan je i cenzus za ulazak u parlament sa pet na sedam odsto, ukinuta je mogućnost da se glasa "protiv svih", ne postoji potreban broj izašlih birača da bi izbori uspeli i nije dozvoljeno formiranje izbornih blokova.
Deputati najvišeg zakonodavnog organa biraju se na rok od četiri godine.
Za razliku od izbora pre četiri godine, kada su u izbornoj trci učestvovale 44 političke partije, ove godine njihov broj je skoro tri puta manji.
Do 17. oktobra potrebno je da partije Centralnoj izbornoj komisiji predstave sve dokumente, potpise ili da polože zalog za registraciju, a tačan broj učesnika znaće se 28. oktobra.
Partije su za registraciju na predstojeće izbore bile dužne da sakupe najmanje 200.000 potpisa za podršku liste ili da prilože zalog od približno 2,3 miliona dolara, koji se vraća samo onim partijama koje su osvojile najmanje četiri odsto glasova birača.
To nije važilo za partije koje su u sadašnjem sastavu.
Za organizaciju izbora iz državnog budžeta biće izdvojeno više od 165 miliona dolara, u tom procesu se predvidja učešće oko tri miliona ljudi, a približno 107 miliona upisanih birača glasaće na oko 95.000 izbornih mesta, od kojih će blizu 370 biti formirano u 142 strane zemlje.
Nepoznanice na predstojećim izborima predstavljaju nastup nedavno formirane partije Pravedna Rusija, čiji je lider predsednik gornjeg doma parlamenta Sergej Mironov, pitanje da li će Komunistička partija Genadija Zjuganova sačuvati poziciju druge po snazi frakcije u Dumi i da li će "desni" preći izborni cenzus.
Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) je u petak predstavio rezultate ankete, po kojoj šanse da predju cenzus od sedam odsto imaju samo četiri partije - Jedinstvena Rusija, KPRF, Pravedna Rusija i Liberalno-demokratska partija (LDPR) Vladimira Žirinovskog.
Na izborima za sadašnji saziv glasalo je 60,7 miliona (55,75 odsto) upisanih birača, takmičile su se 23 političke partije ili bloka, a cenzus od pet odsto prošle su samo četiri - Jedinstvena Rusija (sa 37,57 odsto ili 120 mandata), KPRF (12,61 odsto ili 40 mesta), LDPR (11,45 odsto ili 36 mesta) i Rodina (Narodnopatriotski savez) sa 9,2 odsto glasova i 29 mesta.
Po tom ispitivanju vladajuća partija ponovo bi osvojila ogromnu većinu od 257 mandata, komunisti bi imali 81 mesto, partija Mironova 64, a partija Žirinovskog 48 mesta.
Savez desnih snaga Nikite Beliha bi, prema VCIOM, mogao da dobije oko 4,4 odsto glasova, a Jabloko Grigorija Javlinskog 2,7 odsto glasova.
Odmah posle parlamentarnih izbora, u Rusiji se očekuje raspisivanje izbora za predsednika države.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.