"Moramo da se suočimo sa činjenicom da nas Rusija ne doživljava kao partnera", rekao je Rasmusen i dodao da očekuje da će zvanična odluka o novim bazama biti doneta na samitu NATO u Velsu sledeće nedelje.

On je rekao da je odluka o razmeštanju trupa na istok odgovor na pretnju Rusije baltičkim članicama NATO, kao i na sve zategnutije odnose sa Moskvom zbog krize u Ukrajini.

Rasmusen je najavio modernizaciju i razvoj NATO snaga za brzi odgovor, za koje je rekao da će biti u stanju "veoma visoke borbene gotovosti" u znak odgovora na novu bezbednosnu situaciju.

"Tim snagama je neophodno obezbediti infrastrukturu, baze i štabove u zemljama domaćinima, tako da ćemo na kraju videti mnogo vidljivije prisustvo NATO na istoku", istakao je generalni sekretar.

Rasmusen je priznao da se neke članice NATO, među kojima su Nemačka, Španija, Slovačka i Italija, protive izgradnji stalnih postrojenja na istoku i najavio da će zbog toga nove baze formalno biti privremenog karaktera, ali uz vrlo česte rotacije trupa.

"Cilj je da se potencijalnom agresoru stavi do znanja da će ako samo pomisli da napadne partnersku državu imati protiv sebe ne samo vojsku te zemlje, nego trupe NATO", rekao je on.