Rasmusen je saopštio da su šefovi država i vlada NATO usvojili Akcioni plan za spremnost kojim se stvara ta "udarna pesnica" kombinovanih pešadijskih, vazdušnih, pomorskih i specijalnih snaga u novim, nestalnim bazama na istoku Evrope.
Ta udarna jedinica i već postojeće snage NATO za brzo reagovanje mogu biti upotrebljeni bilo gde u svetu, ako to zapreti bezbednosti atlantskih saveznika.
Čelnik NATO je naglasio da je "bezbednosno okruženje s kojim se suočava NATO manje predvidljivo nego ikad, Rusija napada Ukrajinu, nasilni ekstremisti su i usponu na Srednjem istoku, nestabilnost sve veća na severu Afrike".
Rasmusen je saopštio da je data podrška Amerikancima i drugim članicama koje već vojno nastoje da zaustave prodor i unište islamske teroriste tzv. Islamske država Iraka i Sirije.
On je objasnio da NATO kao celina ne namerava da krene u borbene vojne akcije u Iraku i Siriji, ali će, ako to zatraži iračka vlada, pružiti pomoć i obučiti iračke bezbednosne snage da bi se porazili islamski teroristi.
Rasmusen uopšte nije spomenuo pregovore o mirovnom rešenju ukrajinske krize u Minsku, a izvori na zasedanju i zapadni mediji tvrde da SAD i čelnici NATO ne veruju u uspeh tih pregovora I mirovnog rešenja koje su ponudili Moskva i Kijev, pa traže i dalje oštar stav prema Rusiji i zadržavanje pretnje najoštrijim ekonomskim sankcijama Moskvi.
Više članica NATO, među kojima Nemačka, Francuska, Italija, misle da bi u slučaju da dođe do primirja u Ukrajini, trebalo dati šansu sprovođenju mirovnog plana i zaustaviti sankcije i dalji pritisak na
Moskvu, dok se ne vide rezultati tog dogovora.
Rasmusen je objasnio da će udarna jedinica NATO imati sopstveni komandno-kontrolni centar, opremu, snabdevanje, planiranje, a osnažiće se u tu svrhu i razmena obaveštajnih podataka.
On je rekao da su vrata članstva u NATO otvorena za sve zemlje i naglasio da "neka treća zemlja ne može staviti veto na proširenje NATO", čime je jasno ciljao na stav Rusije da bi zahtev Kijeva za ulazak u redove NATO doveo u pitanje ponuđeni mirovni plan za Ukrajinu.
Rasmusen je dodao da usvojen i važan paket mera podrške Gruziji koja se priprema za članstvo, a rekao je i da su se vođi NATO "saglasili da osnaže i usredsrede razgovore s Crnom Gorom o njenom članstvu".
"Procenićemo krajem 2015, najkasnije, hoće li Crnoj Gori biti upućen poziv da uđe u članstvo Atlantskog saveza", naveo je generalni sekretar NATO.
Lideri NATO su usvojili i mere za jačanje svog ustrojstva, uključujući snažniju odbranu od sajber (internet) napada, a ponuđena je mnogo aktivnija saradnja s partnerima, na osnovu iskustava NATO iz operacija u Bosni, na Kosovu, Roga Afrike, vazdušnih operacija u Libiji i Avganistanu.
Članice NATO smatraju da su nasilje i prodor odlično naoružanih i novcem snabdevenih islamističkih terorista u Iraku, Siriji i na severu i zapadu Afrike direktna pretnja i evropskoj bezbednosti jer se strahuje da bi islamističko nasilje, dotur oružja, eksploziva i ekstremizma mogli da se prošire po celom Sredozemlju.
Na pitanje novinara kako će te snage i baze na istoku Evrope moći da se uklope u odredbe sporazuma o partnerstvu s Rusijom iz 1997. godine da NATO neće imati stalne baze u članicama na istoku, Rasmusen je ponovo rekao da je Rusija ta koja krši te odredbe koje su u osnovi evropskog poretka o bezbednosti.
On je prethodno predočio da NATO ostavlja netaknutim te političke odredbe iz sporazuma s Moskvom kao osnovu i mogućnost da se političkim i mirnim sredstvima uspostavi poverenje i bezbednost na kontinentu.