Na "direktnu liniju" sa predsednikom Vladimirom Putinom do sada je stiglo više od pola miliona pitanja, saopštio je Centar za prijem poziva. Na najinteresantnija i najaktuelnija ruski predsednik odgovaraće u četvrtak, 18. oktobra, u direktnoj komunikaciji putem šestog tele-mosta
Na "direktnu liniju" sa predsednikom Vladimirom Putinom do sada je stiglo više od pola miliona pitanja, saopštio je Centar za prijem poziva.Na najinteresantnija i najaktuelnija ruski predsednik odgovaraće u četvrtak, 18. oktobra, u direktnoj komunikaciji putem šestog tele-mosta koji će i ovoga puta prenositi federalni televizijski kanali "Rusija" i "Prvi kanal", kao i radiostanice "Svetionik" (Majak) i "Radio Rusija".
Postavljanje pitanja za ruskog predsednika počelo je u nedelju u podne preko predsedničkog sajta, na telefonski broj za pozive iz inostranstva + 7 (495) 645-10-10 koji se plaća, dok će pozivi sa gradskih i mobilnih telefona za Rusiju biti besplatni.
Pitanja će, samo na ruskom jeziku i samo gradjani Rusije, moći u četvrtak da postave i "sms"-porukama.
Prošle godine 25. oktobra, kada je "razgovor" sa gradjanima trajao dva sata i 54 minuta, Putin je uspeo da odgovori na pitanja 52 stanovnika iz devet regiona i jednog gradjanina iz Sevastopolja na Krimu.
Pre godinu dana broj pitanja premašio je 2,3 miliona (elektronskom poštom više od 97.000) a velika većina njih odnosila se na unutrašnju politiku.
Pitanja koja su najviše interesovala stanovništvo odnosila su se većinom na socijalne teme (28 odsto), 22,5 odsto pitanja bilo je vezano za vojsku, specijalne službe i organe bezbednosti, 17 odsto za stanje u privredi, 11,5 za medjunarodne odnose i spoljnu politiku.
Postavljeno je 30 pitanja u direktnom televizijskom uključenju pokretnih ekipa iz ruskih regiona i Sevastopolja, osam direktno telefonskom linijom, tri putem interneta i dva posredstvom sms-poruka.
Dva pitanja postavili su voditelji, a 11 je Putin odabrao sam.
I na osnovu analize do sada pristiglih pitanja, gradjane najviše interesuju pitanja socijalnog obezbedjenja i zdravstvene zaštite, trgovine i cena ili bezbednosti u saobraćaju, dok se manji deo odnosi na spoljnu politiku.
(Tanjug)
