Ruski gigant Gasprom "odlučio je da izađe u susret" turskim partnerima koji se zalažu da novi gasovod iz Rusije u Tursku, takozvani Turski tok, prođe delom trase kojom je trebalo da ide ugašeni projekat Južni tok.

Projekat će biti završen do 2020. godine, kada Gasprom planira da prekine transport gasa kroz Ukrajinu, preneli su beogradski mediji.

"Oko 660 kilometara gasovoda ići će po koridoru Južnog toka i 250 kilometara po novom koridoru u smeru evropskog dela Turske", izjavio je predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler posle susreta sa ministrom energetike Turske Tanerom Jildizom, preneo je ruski poslovni list "Komersant".

Prema mišljenju ruskih stručnjaka, Gasprom je bio prisiljen da izađe u susret turskim partnerima, a prvobitna zamisao ruske kompanije bila je da podvodni dio gasovoda ide paralelno sa postojećim gasovodom Plavi tok, jer bi za kompaniju to bila jeftinija varijanta.

Jildiz je rekao da je glavni problem projekta činjenica da još ne postoji sporazum o konačnoj ceni gasa, a prema pisanju "Komersanta", turska strana zahteva sniženje cene za 15 odsto, što je prilično veliki popust.

"Ruskaja gazeta" navela je da će morsku deonicu gasovoda Gasprom graditi samostalno, a u realizaciji projekta učestvovaće i turski Botas.

"Evropska komisija smatra ekonomski neodrživim ruski projekat isporuke gasa u Tursku umjesto Južnog toka", izjavio je zamenik predsjednika Evropske komisije za energetski savez Maroš Šefčovič.

NA DRUGOJ STRANI ZATEŽU I GRCI

Ali EU ne brine samo Turski tok, već i sve glasnija Grčka. Zemlja sa novom populitičkom vladom počela je da ispostavlja dodatne zahteve za Transjadranski gasovod, projekat kojim EU želi da dobije azerbejdžanski gas kao alternativu ruskom.

Grčka vlada podržava izgradnju Transjadranskog gasovoda (Trans Adriatic Pipeline, TAP), međutim smatra nedovoljnim pogodnosti koje može dobiti od tranzita gasa preko svoje teritorije, saopšteno je iz Atine.

Kako je rekao ministar za industrijske reforme, zaštitu životne sredine i energetike Panajotis Lafazanis, postoje razlozi za zabrinutost zbog uslova tranzita kroz TAP u pogledu grčkih ineteresa.

"Uvek smo isticali da želimo da gasovod prolazi kroz Grčku. Podržavamo TAP i njegov prolazak preko naše teritorije, što će biti korisno za zemlju jer će obezbediti energetsku sigurnost i dovoljno energije u širem evropskom regionu", citirao je Tas grčkog ministra.

Prema njegovim rečima, vlada će nastojati da se izbori za veće pogodnosti TAP za Grčku i Azerbejdžan, sa kojim želi da ojača i unapredi odnose u svim oblastima.

Sporazum o izgradnji Transjadranskog gasovoda potpisale su 13. februara 2013. godini u Atini Grčka, Albanija i Italija.