Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je zadovoljstvo drugim samitom Rusija-Evropska unija, na kojem su potpisani sporazum o trgovini proizvodima od čelika i memorandum o razumevanju u oblasti borbe protiv nelegalne trgovine narkoticima.
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je zadovoljstvo drugim samitom Rusija-Evropska unija, na kojem su potpisani sporazum o trgovini proizvodima od čelika i memorandum o razumevanju u oblasti borbe protiv nelegalne trgovine narkoticima.Na jubilarnom, 20. samitu, učestvovali su i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, premijer Portugalije Žoze Sokrateš i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, koji su prihvatili Putinovu inicijativu da se osnuje rusko-evropski institut koji će se baviti ljudskim pravima, nadzorom izbora, stanjem nacionalnih manjina i slobode medija.
Putin, medjutim, nije propustio priliku da na konferenciji pomene pretnju koju za Rusiju predstavljaju američki planovi o instaliranju elemenata protivraketne odbrane u Evropi.
Ruski predsednik je tu nameru uporedio sa razmeštanjem sovjetskih raketa na Kubi, posle čega je stvorena "kubanska kriza", 60-ih godina prošlog veka.
"Mi smo baze iz Vjetnama i Kube zatvorili, a kod naših granica stvaraju se takve pretnje", rekao je Putin i podsetio da su SAD jednostrano istupile iz sporazuma o protivraketnoj odbrani, iako je Moskva tražila da to ne čine.
"Medjutim, uočavamo da našu zabrinutost Amerikanci uvažavaju i razmišljaju kako da neutrališu te pretnje", rekao je on i dodao da će razgovori o "raketnom štitu" biti nastavljen.
Ruski predsednik je pokušao da demistifikuje strahove od ruskog kapitala u Evropi, navodeći da su evropske investicije u Rusiji veće 10 puta nego što su ulaganja Rusa u privredu Evrope.
"Suma je 30 milijardi u odnosu na tri milijarde i kada u nekim zemljama EU slušamo kako će doći Rusi sa svojim strašnim novcem, užasnim investicijama i pokupovati sve, to je, u najmanju ruku smešno", rekao je Putin. Ruski predsednik je napomenuo i da 49 odsto kapitala energetskog giganta "Gazproma" pripada privatnim licima, od čega je najmanje 25 odsto stranaca.
Kada je reč o "energetskom dijalogu" Brisela i Moskve, u Mafri je dogovoreno da se nastavi sa radom na stvaranju tzv. mehanizma prethodnog upozoravanja na potencijalne probleme u saradnji i isporukama, kako bi rešenje moglo da bude pronadjeno blagovremeno.
Pomoćnik ruskog predsednika Sergej Jastržemski rekao je da je preuranjeno da Rusija reaguje na novu inicijativu u EU, kojom se predvidja uvodjenje ograničenja na kupovinu udela kompanija za transport energenata na evropskom tržištu, jer je predlog već naišao na protivljenje u okviru same Unije.
Jastržemski je rekao da je Rusija na samitu pokrenula i kršenje sporazuma o viznim olakšicama i najavio recipročne mere ukoliko se stanje ne promeni za Francusku, Nemačku, Španiju i Belgiju – koje su formirale tzv. servisne centra za izdavanje viza Rusima, što je dovelo do poskupljenja viza sa 35 na 60 evra i povećalo trajanje procedure izdavanja.
U skladu sa očekivanjem, nije načinjen pomak ni u pitanju pregovora o zaključivanju novog sporazuma o partnerstvu i saradnji, koji će zameniti postojeći sa rokom važenja do 1. decembra.
Prema rečima Putina, Rusija ne namerava da se meša u pitanje datuma početka pregovora za koji je rekao da je "unutrašnje pitanje EU".
(Tanjug)
