Belgija je zapala u jednu od najdubljih političkih kriza u poslednjih 50 godina pošto su u sredu, rekordnog 150. dana otkako je zemlja bez vlade, ponovo propali pregovori flamanskih i valonskih stranaka i to na pitanju jezika.
Flamanski predstavnici u parlamentarnom Odboru za unutrašnje poslove izglasali su, uprkos protivljenju svojih frankofonih kolega, odluku o podeli dvojezične briselske izborne jedinice, koja obuhvata grad Brisel i 35 okolnih opština.
Valonski predstavnici su pre početka glasanja napustili sastanak u znak protesta.
"Postojala je odredjena ravnoteža. Flamanci su grubo narušili tu ravnotežu", izjavio je frankofoni socijalistički poslanik Ivan Majer.
Izborna jedinica Brisel-Al-Vilvord predstavlja kamen spoticanja u odnosima dveju jezičkih zajednica.
Opštine oko Brisela pripadaju Flandriji, ali u njima je većinsko valonsko stanovništvo (88 odsto), koje na izborima ima pravo da glasa za valonske stranke, što će, u slučaju podele izborne jedinice, biti onemogućeno mnogima od njih.
Odluka usvojena u Odboru nije konačna dok je ne potvrdi parlament, koji bi o njoj mogao da glasa tek za nekoliko meseci.
Kraljevina je 1988. godine bila 148 dana bez vlade, a taj rekord je sada oborila pošto je mandatar vlade, flamanski demohrišćanin Iv Leterm, ubedljivi pobednik na parlamentranim izborima održanim 10. juna, još nije uspeo da postigne dogovor s koalicionim partnerima.
Medju najspornija pitanja spadaju lingvistička prava frankofone manjine koja živi u Flandriji i flamanski zahtev za dalji prenos ovlašćenja na regione.
Ćorsokak u koji je zapala Belgija i rastuća popularnost flamanskih nacionalističkih stranaka izazvali su nagadjanja o mogućem raspadu države s više od 10 miliona stanovnika, od kojih šest miliona čine Flamanci, koij govore holandski, a 4,5 miliona Valonci, kojima je maternji jezik francuski.
Flamanske nacionalističke stranke, pristalice otcepljenja, tvrde da Flandrija finansira ostatak zemlje i traže više novca iz budžeta i veću autonomiju u donošenju odluka.
Protivnici separatizma u Briselu, uglavnom Valonci, odgovorili su na to kačenjem belgijskih zastava na svoje domove.
Ako pregovori o vladi ne budu urodili plodom, kralj Albert II mogao bi da pokuša da formira vladu nacionalnog jedinstva.
Pitanje jezika bilo je problem i u vreme prethodne političke krize 1988. godine.
(Tanjug)
Flamanski predstavnici u parlamentarnom Odboru za unutrašnje poslove izglasali su, uprkos protivljenju svojih frankofonih kolega, odluku o podeli dvojezične briselske izborne jedinice, koja obuhvata grad Brisel i 35 okolnih opština.
Valonski predstavnici su pre početka glasanja napustili sastanak u znak protesta.
"Postojala je odredjena ravnoteža. Flamanci su grubo narušili tu ravnotežu", izjavio je frankofoni socijalistički poslanik Ivan Majer.
Izborna jedinica Brisel-Al-Vilvord predstavlja kamen spoticanja u odnosima dveju jezičkih zajednica.
Opštine oko Brisela pripadaju Flandriji, ali u njima je većinsko valonsko stanovništvo (88 odsto), koje na izborima ima pravo da glasa za valonske stranke, što će, u slučaju podele izborne jedinice, biti onemogućeno mnogima od njih.
Odluka usvojena u Odboru nije konačna dok je ne potvrdi parlament, koji bi o njoj mogao da glasa tek za nekoliko meseci.
Kraljevina je 1988. godine bila 148 dana bez vlade, a taj rekord je sada oborila pošto je mandatar vlade, flamanski demohrišćanin Iv Leterm, ubedljivi pobednik na parlamentranim izborima održanim 10. juna, još nije uspeo da postigne dogovor s koalicionim partnerima.
Medju najspornija pitanja spadaju lingvistička prava frankofone manjine koja živi u Flandriji i flamanski zahtev za dalji prenos ovlašćenja na regione.
Ćorsokak u koji je zapala Belgija i rastuća popularnost flamanskih nacionalističkih stranaka izazvali su nagadjanja o mogućem raspadu države s više od 10 miliona stanovnika, od kojih šest miliona čine Flamanci, koij govore holandski, a 4,5 miliona Valonci, kojima je maternji jezik francuski.
Flamanske nacionalističke stranke, pristalice otcepljenja, tvrde da Flandrija finansira ostatak zemlje i traže više novca iz budžeta i veću autonomiju u donošenju odluka.
Protivnici separatizma u Briselu, uglavnom Valonci, odgovorili su na to kačenjem belgijskih zastava na svoje domove.
Ako pregovori o vladi ne budu urodili plodom, kralj Albert II mogao bi da pokuša da formira vladu nacionalnog jedinstva.
Pitanje jezika bilo je problem i u vreme prethodne političke krize 1988. godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.