Oko 700.000 zaposlenih u javnim preduzećima, kojima su se pridružili železničari i studenti u štrajku, učestvovali su u protestnim šetnjama širom Francuske, saopštili su predstavnici sindikata.

Državni službenici su proglasili jednodnevni štrajk sa zahtevima za povećanje plata i povlačenje najavljenih reformi koje predvidjaju ukidanje radnih mesta od 2008. godine.

Zaposleni u javnim službama tvrde da im je kupovna moć od 2000. godine opala za šest odsto.

Učiteljima, radnicima u pošti, zaposlenima u bolnicama i avio-saobraćaju koji su ižašli na ulice, pridružili su se i studenti i štrajkači u javnom saobraćaju, kojima je ovo sedmi dan štrajka protiv reformi penzionog sistema i zakona o univerzitetu.

Uprkos tome što sindikati u sredu počinju pregovore sa vladom, blokade u saobraćaju su najavljene i za sredu.

Predsednik Nikola Sarkozi je u popodnevnom obraćanju gradonačelnicima rekao da neće odustati ni od jedne od najavljenih reformi, bilo da je reč o reformi posebnih privilegija u penzionom sistemu ili reformi univerziteta.

On je objasnio da će vlada biti čvrsta, ali da je i spremna na dijalog o ekonomskim reformama, koje vidi kao neophodan uslov za pokretanje privrede i modernizovanje državnog aparata.

U Francuskoj su zatvorene mnoge osnovne škole, a nastava se ne odvija ni u nekim srednjim školama i gimnazijama, dok je u bolnicama manji broj lekara.

Kontrolori leta na pariskim aerodromima "Šarl de Gol" i "Orli" takodje štrajkuju, pa su česti zastoji, a neki letovi su i otkazani.

Na kioscima nema dnevne štampe, zbog štrajka sindikata distributera.

Zastoji u saobraćaju se nastavljaju sa malo manjim intenzitetom nego proteklih dana. Tri od četiri železničara su se vratila na posao, ali je na voznom redu u proseku jedan od tri voza.

U gradskom saobraćaju nastavljaju se gužve i nezadovoljstvo putnika, koji na nekim linijama metroa čekaju i do sat vremena.

Na prilazima Parizu kolone vozila su iznosile oko 200 km, a konstatovan je i veći broj automobilskih nesreća.

Zahtevi železničara i zaposlenih u javnim službama nisu isti. Štrajk u javnom saobraćaju usmeren je protiv reforme penzionog sistema, koja se odnosi na ukidanje povlastica prilikom penzionisanja zbog težih uslova rada u nekim zanimanjima, poput železničara ili zaposlenih u elektrodistribuciji. Zaposleni u državnim službama štrajkuju zbog smanjenja kupovne moći i kvaliteta života.

Štrajk zaposlenih u javnom sektoru naročito je izražen u školama i bolnicama. Radnici u prosveti štrajkuju i zbog najavljenog ukidanja 23.000 radnih mesta od naredne godine.

Sindikati lekara pozivaju na "odbranu javnog bolničkog sektora od liberalne politike u zdravstvu koja bolnice pretvara u preduzeća".

U saopštenju sindikata zdravstvenih radnika navodi se da "liberalni zaokret u politici zdravstva (…) programirano guši francuski javni zdravstveni sistem".

"Posledice će biti nedopustive za sve pacijente, a naročito za one koji su u najtežoj situaciji", poručuju lekari.

Socijalni bunt predstavlja prvi pravi izazov za predsednika Nikolu Sarkozija i njegovu reformsku politiku.

"Ova nedelja je odlučujuća za svakoga", predvideo je u nedelju ministar rada Ksavije Bertran, koji se sprema da pregovara sa sindikatima.

Sarkozi, koji je svoju kampanju gradio na ovoj temi i obećao sunarodnicima povećanje životnog standarda, na udaru je zbog toga što njegova politika ekonomskih reformi još ne pokazuje rezultate.

Iako ga većina Francuza podržava, nedelja socijalnog nezadovoljstva ostavlja trag na njegovu popularnost, koja je u blagom opadanju. Šef države je ostao u senci od početak štrajka, dok je u prvom planu vlada premijera Fransoa Fijona i Ksavije Bertran.

Većina Francuza ne podržava razloge za štrajk železničara, ali je i vlada pod pritiskom da što pre pronadje izlaz iz krize. Njeni predstavnici poručuju da neće napraviti ustupke oko spornih reformi, objašnjavajući da je jedini način da se pokrene privreda i poveća kupovna moć ako Francuzi rade više nego do sada.

Ministar ekonomije Kristin Lagard izjavila je da je štrajk koji je počeo prošle nedelje do sada koštao zemlju izmedju 300 i 400 miliona evra dnevno.

(Tanjug)