Ovi praktični koraci se smatraju ključnim za zbližavanje Kiprana u obnovljenoj klimi pomirenja, prenosi AFP.

Specijalni izaslanik UN Espen Bart Ejde bio je danas domaćin drugog po redu sastanka predsednika Nikosa Anastasijadesa, koji je lider kiparskih Grka, i novoizabranog lidera kiparskih Turaka Mustafe Akindžija.

"Akindži i Anastasijades su još jednom istakli zajedničku volju i rešenost da postignu sveobuhvatno rešenje", saopštio je Ejde i dodao da dva lidera smatraju da bi ishod susreta trebalo da odrazi pozitivnu atmosferu koja preovladava na ostrvu.

Dva lidera su se saglasila da otvore još dva prelaza kako bi poboljšali kretanje ljudi, u Lefki na zapadu ostrva i u Deriniji na istoku.

Prvi prelazi su otvoreni 2003. godine i od tada se njihov broj povećava, ali je poslednji od ukupno sedam prelaza, koliko ih trenutno ima, otvoren pre skoro pet godina, podseća francuska agencija.

Mirovni pregovori pod posredništvom UN između kiparskih Turaka i kiparskih Grka, koji su obnovljeni pre nepune dve nedelje nakon dugog zastoja, smatraju se najboljom prilikom posle više godina za ponovno ujedinjenje Kipra, koji je podeljen pre 40 godina kada je između dve zajednice uspostavljena linija primirja pod nadzorom UN.

Sada postoji nada da, prvi put posle 10 godina, dva lidera mogu da uđu u intenziviran proces orijentisan ka rezultatima.

Današnji sastanak, koji je održan u kompleksu UN na bivšem aerodromu u Nikoziji, u tampon-zoni kiparske prestonice, "doneo je naredne korake u pravcu ispunjenja zajedničke vizije dva lidera o ujedinjenom federalnom Kipru", rekao je Ejde.

Dva lidera, koji će se sledeći put sastati 17. juna, pozvali su narod da dostave bilo kakve informacije o stotinama Kiprana koji se vode kao nestali od 1964. godine, kada su izbili sukobi između dveju zajednica, i od 1974. godine kada je Turska izvela invaziju, navodi francuska agencija.

Akindži, dugogodišnji pobornik ponovnog ujedinjenja, izabran je za predsednika samoproglašene Turske Republike Severni Kipar 26. aprila, porazivši nacionalistički orijentisanog dotadašnjeg lidera Derviša Eroglua.

Konzervativni lider kiparskih Grka, takođe, se zalaže za mir, a tome u prilog ide i činjenica da je podržao mirovni plan UN iz 2004. godine koji je 75 odsto kiparskih Grka odbacilo na tadašnjem referendumu.

U proteklih 11 godina je u rešavanju kiparskog spora postignut neznatni napredak.

Bilo kakav sporazum koji bi bio postignut pod posredovanjem UN mora ponovo biti stavljen na glasanje Kiprana putem odvojenih referenduma.