Amerikanci se od srede uveče opsežnim medijskim prikazima opraštaju od Mila Radulovića, sugradjanina srpskog porekla, ističući da je bio jedan od simbola raskida s mračnim razdobljem koje je ova zemlja proživela pre više od pola veka. Radulović je preminuo u 81. godini, u kalifornijskom Valjehu, a ostaje u sećanju, kako se naglašava, kao jedan od retkih "običnih pojedinaca" čija je životna drama – u spoju s beskompromisnim novinarstvom – doprinela okončanju hladnoratovskog "lova na veštice", piše "Politika".
Milo Radulović je kao dvadesetšestogodišnji pripadnik armije SAD (kasnije vazduhoplovni poručnik) i student Mičigenskog univerziteta, uhapšen jedne noći 1953. i bačen u nemilost zato što je njegov otac Džon, emigrant iz Crne Gore, postao "sumnjiv" kao – kupac srpskih novina. Takvu nabavku je ondašnja vlast doživela kao "prokomunistički nagoveštaj", kao i učešće Milove sestre Margarete na demonstracijama, pa se ustremila i na njega.
Ko zna koliko bi još potrajalo sistemsko zastrašivanje koje je u vreme makartizma postalo uobičajeno da na videlo nije izbio "slučaj Radulović".
Posle nekoliko intervjua lokalnoj štampi, Radulovićev slučaj je u popularnom programu televizije CBS prikazao novinarski as Edvard Marou. Uz upozorenje da se nešto tako apsurdno i mučno "može da se dogodi svima" preokrenuo je raspoloženje javnosti od zaplašenosti ka otporu represivnim postupcima.
"Makarti nikada više nije mogao da se oporavi" od tog javnog "šamara", konstatuje "Los Andjeles tajms" u današnjem izdanju, podsećajući da je taj političar potom doživeo političku osudu u Senatu i da je 1957. umro "od bolesti povezane sa alkoholizmom".
Milo Radulović je kao dvadesetšestogodišnji pripadnik armije SAD (kasnije vazduhoplovni poručnik) i student Mičigenskog univerziteta, uhapšen jedne noći 1953. i bačen u nemilost zato što je njegov otac Džon, emigrant iz Crne Gore, postao "sumnjiv" kao – kupac srpskih novina. Takvu nabavku je ondašnja vlast doživela kao "prokomunistički nagoveštaj", kao i učešće Milove sestre Margarete na demonstracijama, pa se ustremila i na njega.
Ko zna koliko bi još potrajalo sistemsko zastrašivanje koje je u vreme makartizma postalo uobičajeno da na videlo nije izbio "slučaj Radulović".
Posle nekoliko intervjua lokalnoj štampi, Radulovićev slučaj je u popularnom programu televizije CBS prikazao novinarski as Edvard Marou. Uz upozorenje da se nešto tako apsurdno i mučno "može da se dogodi svima" preokrenuo je raspoloženje javnosti od zaplašenosti ka otporu represivnim postupcima.
"Makarti nikada više nije mogao da se oporavi" od tog javnog "šamara", konstatuje "Los Andjeles tajms" u današnjem izdanju, podsećajući da je taj političar potom doživeo političku osudu u Senatu i da je 1957. umro "od bolesti povezane sa alkoholizmom".
Kako je započeo pad Makartija
Pad Makartija počeo je storijom Maroua i njegovog producenta Freda Frendlija, o Raduloviću, tvrdi i komentator Nacionalnog javnog radija Danijel Šor.
Kvalifikovanost, odvažnost i istrajnost Maroua i njegove ekipe predstavljena je u filmu "Laku noć i srećno", koji je u režiji Džordža Klunija prošle godine bio višestruki kandidat za Oskara. Kažu da se u pisanju scenarija Kluni konsultovao s Radulovićem, a film je doživeo zavidan uspeh u Americi i svetu.
Iako rehabilitovan, Radulović je tek posle više meseci našao posao u skromnoj kalifornijskoj meteorološkoj firmi, gde je dogurao do penzije u koju je otišao početkom osamdesetih.
Marou je prestao da se bavi novinarstvom 1961. godine, razočaran komercijalizacijom medija, koja je 1958. dovela i do ukidanja njegove emisije, a umro je 1965. od raka pluća, samo dva dana posle svog 57. rodjendana.
U jednom od poslednjih intervjua, početkom ove godine, Radulović je rekao da "ne mogu da se poreknu sličnosti" izmedju Makartijevog razmaha i savremenih mera, kojima se u ime borbe protiv terorizma sužavaju gradjanska prava.
"Ljudi se plaše da govore o kursu zemlje", ocenio je tada i podsetio da i njegova lična drama ne bi imala povoljan završetak da o neopravdanom napadu vlasti na njega nisu progovorili novinari, a potom i šira javnost.
(MONDO)
Kvalifikovanost, odvažnost i istrajnost Maroua i njegove ekipe predstavljena je u filmu "Laku noć i srećno", koji je u režiji Džordža Klunija prošle godine bio višestruki kandidat za Oskara. Kažu da se u pisanju scenarija Kluni konsultovao s Radulovićem, a film je doživeo zavidan uspeh u Americi i svetu.
Iako rehabilitovan, Radulović je tek posle više meseci našao posao u skromnoj kalifornijskoj meteorološkoj firmi, gde je dogurao do penzije u koju je otišao početkom osamdesetih.
Marou je prestao da se bavi novinarstvom 1961. godine, razočaran komercijalizacijom medija, koja je 1958. dovela i do ukidanja njegove emisije, a umro je 1965. od raka pluća, samo dva dana posle svog 57. rodjendana.
U jednom od poslednjih intervjua, početkom ove godine, Radulović je rekao da "ne mogu da se poreknu sličnosti" izmedju Makartijevog razmaha i savremenih mera, kojima se u ime borbe protiv terorizma sužavaju gradjanska prava.
"Ljudi se plaše da govore o kursu zemlje", ocenio je tada i podsetio da i njegova lična drama ne bi imala povoljan završetak da o neopravdanom napadu vlasti na njega nisu progovorili novinari, a potom i šira javnost.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.