Veliki broj mejlova, uglavnom iz 2009. godine, objavljeno je sinoć nešto pre 21 sat po lokalnom vremenu na veb sajtu Stejt departmenta, prema Aktu o slobodi informisanja, navodi AFP.

Nešto više od 3.000 stranica sadrže rasporede zaduženja, prepiske sa kolegama i savetnikom Sidnijem Blumentalom, mejlove o Kini i Libiji.

Oko njene elektronske pošte kruže kontroverze od kada je u martu priznala da je za sve koristila privatnu imejl adresu dok je bila državna sekretarka od 2009. do 2013. godine.

Republikanci tvrde da je Klintonova, koja je favorit za predsedničkog kandidata demokrata na izborima 2016. godine, koristila privatnu imejl adresu da niko ne bi imao uvid u njenu prepisku.

Ali ona kaže da je od kraja 2014. godine poslala 55.000 odštampanih stranica sa oko 30.000 mejlova zvaničnicima koji će ih arhivirati i omogućiti da ih javnost vidi, kao što nalaže zakon.

Ostatak mejlova je Klintonova okarakterisala kao lične i oni su izbrisani sa njenog privatnog servera, rekli su ona i njeni advokati.

Stejt department je najavio da namerava da objavi čitavu arhivu nakon što bude pročišćena od poverljivih informacija.

Klintonova je to podržala i obećala transparentnost procesa, uz obrazloženje da je koristila privatnu imejl adresu zato što je tako bilo praktičnije, a ne da bilo šta sakrije.

Sa juče objavljenim mejlovima ukupno je objavljeno sedam odsto njene elektronske pošte.

Polovina mejlova će biti objavljena do 31. oktobra, a čitava arhiva do 20. januara.