U Rusiji je izborna tišina pred sutrašnje izbore za 450 poslanika Dume (donjeg doma parlamenta), pete od usvojanja Ustava Ruske Federacije, 1993. godine. Zbog 11 vremenskih zona, biračka mesta u nekim oblastima - na Kamčatki i Čukotki na krajnjem istoku, biće otvorena već danas u 21 sat po srednjeevropskom vremenu, a glasanje će biti okončano 2. decembra u 19 časova po srednjeevropskom vremenu, u zapadnoj Kalinjingradskoj oblasti.
U Rusiji je izborna tišina pred sutrašnje izbore za 450 poslanika Dume (donjeg doma parlamenta), pete od usvojanja Ustava Ruske Federacije, 1993. godine.Zbog 11 vremenskih zona, biračka mesta u nekim oblastima - na Kamčatki i Čukotki na krajnjem istoku, biće otvorena već danas u 21 sat po srednjeevropskom vremenu, a glasanje će biti okončano 2. decembra u 19 časova po srednjeevropskom vremenu, u zapadnoj Kalinjingradskoj oblasti.
Tokom izborne tišine zabranjeni su mitinzi i druge političke manifestacije, a političko reklamiranje moguće je samo na 50 metara od biračkih mesta, a na televiziji se mogu emitovati propagandni spotovi Centralne izborne komisije sa pozivom da se izadje na glasanje.
Na televiziji, takodje, mogu da nastupe državni funkcioneri, uključujući predsednika Rusije, predsednici oba doma parlamenta i gubernatori koji mogu da pozivaju na glasanje.
Pravo da glasa na blizu 96.000 biračkih mesta u svih 85 subjekata Ruske Federacije i 360 u inostranstvu, u 141 državi, ima više od 108 miliona punoletnih gradjana od oko 142 miliona stanovnika.
Ukupno je odštampano 108.777.905 izbornih listića, a ove godine svi deputati na četvorogodišnji mandat biraju se po partijskim listama, jer je od ove godine napušten mešoviti većinsko-proporcionalni sistem i prešlo se na isključivo proporcionalni.
Duma je zakonodavno telo Rusije čija je osnovna uloga donošenje zakona i ona ima glavnu ulogu u odnosima parlamenta i vlade.
Poslanici donjeg doma daju saglasnost predsedniku za postavljanje premijera, rešava pitanje o poverenju vladi, čiji rad kontroliše i može da pokrene postupak opoziva (impičmenta) predsednika Rusije i ima pravo na proglašenje amnestije. Duma, takodje, ratifikuje medjunarodne sporazume.
Deputati Dume rade na profesionalnoj osnovi i ne mogu biti u državnoj službi, ili se baviti drugom plaćenom delatnošću, osim profesorskmm, naučnim ili umetničkim radom.
Na ovogodišnjim izborima učestvuje 11 političkih partija: Agrarna partija Rusije, Gradjanska snaga, Demokratska partija Rusije, Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF), Savez desnih snaga (SPS), Partija socijalne pravde, Liberalno-demokratska partija (LDPR), Pravedna Rusija (PR), Patriote Rusije, Jedinstvena Rusija (JR) i Jabloko.
Izbori se smatraju uspelim ukoliko makar jedna partija dobija sedam i više odsto glasova, uz uslov da su sve partije dobile ukupno više od 60 odsto glasova birača.
U Dumu prolaze partije koje predju cenzus od sedam odsto, a u parlamentu mogu da budu najmanje dve partije, uz uslov da su dobile ukupno više od 60 odsto glasova, i tada se mandati dele samo medju njima.
Najviše šanse na izborima analitičari daju Jedinstvenoj Rusiji (izmedju 56 i 63 odsto glasova), čiju federalnu listu predvodi predsednik Rusije Vladimir Putin.
Šanse da prodju i u peti saziv Dume, prema analizama i prognozama centara za istraživanje javnog mnjenja, imaju i partije koje su i u četvrtom sazivu imale deputate.
Reč je o KPRF Genadija Zjuganova (izmedju 10 i 14 odsto), LDPR Vladimira Žirinovskog (izmedju osam i devet odsto) i PR predsednika gornjeg doma ruskog parlamenta Sergeja Mironova, koja bi mogla da se nadje na granici izmedju sedam i osam odsto glasova.
Svim ostalim, vanparlamentarnim partijama anketirani daju izmedju manje od jedan do maksimalno tri odsto glasova.
Pored izbora za Dumu, u nedelju će se u devet regiona birati deputati lokalnih skupština, u 22 subjekta Federacije biće održano 235 lokalnih referenduma a u 76 regiona izbori za čelnike i deputate organa lokalne samouprave.
U organizaciji i sprovodjenju izbora učestvuje oko tri miliona ljudi i o bezbednosti na dan izbora brinuće oko 450.000 pripadnika snaga bezbednosti.
U ime partija, izbore će kontrolisati više od 1,5 miliona posmatrača, kao i blizu 350 posmatrača iz parlamentarnih skupština Saveta Evrope, OEBS-a, Zajednice Nezavisnih Država i više drugih zemalja.
Na izbore, medjutim, neće doći posmatrači iz Biroa OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, čije rukovodstvo je obrazložilo odluku time što je broj posmatrača ograničen na 70 i, navodnim, odugovlačenjem Moskve sa izdavanjem viza posmatračima.
Rusija smatra da je ispunila obavezu da pozove posmatrače kao i da je odluka Biroa politizovana, po preporuci iz Vašingtona.
Za praćenje izbora akreditovano je više od 1.500 novinara u Centralnoj izbornoj komisiji, od čega su 400 iz 34 strane zemlje, a CIK očekuje da će preliminarni rezultati na osnovu najmanje 90 odsto biračkih mesta biti sabrani do 10 sati po moskovskom vremenu u ponedeljak, 3. decembra.
(Tanjug)
