Grčka vlada je večeras odlučila da sve banke ostanu zatvorene zaključno sa sredom, kada ističe rok iz EU za usvajanje novih mera štednje, a neke taj "plan za Grčku" neće ni preživeti.
Posle sastanka zamenika ministra finansija Dimitrisa Mardasa i direktora najvećih grčkih banaka, Vlada je sinoć odlučila da se nastavi kontrola prometa kapitala i da banke ostanu zatvorene.
Te mere koje su na snazi još od 29. juna, prvobitno je trebalo da traju samo nedelju dana, ali je njihovo trajanje već dvaput produženo.
Sinoćna odluka je doneta pošto je Evropska centralna banka (ECB) popodne odlučila da zadrži nepromenjen "plafon" svoje hitne kreditne pomoći za likvidnost (ELA) grčkim bankama, na sadašnjem nivou od 89 milijardi evra, iako su Grci tražili hitno povećanje jer para u bankama praktično nema.
Po objavljivanju krajem juna odluke premijera Aleksisa Ciprasa o održavanju referenduma, posle prekida pregovora Atine i njenih kreditora - EU, Evropske centralne banke i MMF-a, Atina je bila prinuđena da ograniči promet kapitala zbog masivnog povlačenja uloga iz banaka.
Ta mera čiji je cilj da spreči kolaps banaka, donela je ograničenje uzimanja novca samo iz bankomata i samo do 60 evra dnevno za one koji imaju račune u grčkim bankama.
Međutim, uzimanje novca iz bankomata pomoću kartica stranih banaka nije ograničeno, te ni za strane turiste.
Posle teških pregovora na maratonskom samitu zemalja evrozone u Briselu, jutros je odlučeno da počnu pregovori o trećem planu kreditne pomoći Grčkoj, što je omogućilo da ona ostane u zoni evra, ali po cenu vrlo teških mera štednje i novih reformi tokom tri godine.
Da bi Evrogrupa uopšte dalje razgovarala o pomoći sa Atinom potrebno je da mere štednje potvrdi grčki parlament najkasnije do srede uveče.
POLOVINA VELIKIH BANAKA SU VIŠAK?
A upravo je sam sporazum, koji je Grčka danas postigla sa međunarodnim kreditorima, problem za velike banke u zemlji.
Naime, sporazum podrazumeva strog nadzor evropskih institucija nad reformama grčkog bankarskog sektora, što bi moglo da znači gašenje dela banaka, rekao je za Rojters evropski zvaničnik koji je, zbog osetljivosti teme, želeo da ostane anoniman.
Grčka ima četiri velike banke, Nacionalnu banku Grčke, Pireus, Alfa banku i Eurobanku, a izvor navodi da bi te četiri banke mogle biti svedene na dve.
Predviđeno je da grčke banke budu dokapitalizovane sa 25 milijardi evra iz Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), što, iako je impresivna cifra, jedva da je minimum koji je bankama potreban, piše danas Volstrit džornal.
Veliki deo od tih 25 milijardi evra namenjenih bankama mogao bi brzo da nestane. Kao prvo, devet milijardi evra, ili 40 odsto osnovnog visokokvalitetnog kapitala četiri najveće grčke banke treba da bude zamenjeno u predstojećim godinama u okviru propisa Bazel III, jer taj kapital čine sredstava niskog kvaliteta pošto su zasnovana na odloženim poreskim obavezama (razlici između oporezive i računovodstvene poreske dobiti).
Deo tih kredita vezan je za pokretnu ili nepokretnu imovinu koja može biti zaplenjena da se gubici nadoknade, ali je ukupna slika loših kredita u Grčkoj u drugom kvartalu po svoj prilici bila još gora nego u prvom, navodi Volstrit džornal.
Jedinstveni nadzorni mehanizam za superviziju evropskih banaka izvršiće nakon leta detaljnu procenu kvaliteta sredstava grčkih banaka i njihove solventnosti, ukoliko danas postignut sporazum Grčke i kreditora stupi na snagu.
Uz kontrole kapitala koje su na snazi već dve nedelje i koje će po svoj prilici potrajati još dosta vremena, deponenti grčkih banaka još uvek ne mogu da budu sigurni da neće pretrpeti gubitke kada, odnosno ako, banke budu dokapitalizovane, navodi list.
Sredstva iz ESM će pomoći, ali ona su samo to - upijač šokova, a ne pravo rešenje. Bankama je potreban oporavak ekonomije, i to brz, zaključuje "Volstrit džornal".
