Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko opovrgao je špekulacije da je cilj njegovih dvodnevnih razgovora sa Vladimirom Putinom bio ubrzavanje stvaranja rusko-beloruske zajedničke države, prenosi Asošijetid pres (AP).
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko opovrgao je špekulacije da je cilj njegovih dvodnevnih razgovora sa Vladimirom Putinom bio ubrzavanje stvaranja rusko-beloruske zajedničke države, prenosi Asošijetid pres (AP).
Prema istim špekulacijama, dvojica vodja je trebalo da se dogovore da Putin postane predsednik zajedničke države, pošto mu istekne drugi predsednički mandat. Po ruskom Ustavu, on ne može više da se kandiduje za predsednika, ali kada bi došao na čelo zajedničke države mogao bi da očuva političku moć.
Njegova poseta Belorusiji kako bi sa Lukašenkom razgovarao o predlogu ujedinjenja, koji je dugo bio po strani, probudila je pretpostavke da bi on mogao da zahteva da dodje na čelo nove države.
Medjutim, na početku sastanka, beloruski predsednik je rekao da je "iznenadjen što je Putinova poseta Belorusiji izazvala toliko buke na zapadu, jer ona nema nikakav širi smisao".
Kremlj je, takodje, opovrgao u četvrtak insinuacije da će Putin sa Lukašenkom razgovarati o ujedinjenju dve države i da će razmatrati nacrt Ustava nove države.
Iako sve ove izjave znače obeshrabrivanje očekivanja da može doći do velikog pomaka, Putinova prva poseta Belorusiji od 2003. godine, naglašava rastući interes da se ubrzaju razgovori o zajedničkoj državi, posle deset godina povremenih razmatranja ove teme.
"Ne bih se iznenadio da Putin pokušava da ubrza ujedinjenje sa Belorusijom... kako bi postao predsednik zajedničke države", rekao je ove nedelje vodja Ruske komunističke partije Genadij Zjuganov.
Ujedinjenje dve, prevashodno slovenske, pravoslavne države bi bilo prvo ujedinjenje dve bivše sovjetske republike od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine i verovatno bi produbilo zabrinutost zapada o jačanju Rusije.
Kremlj je saopštio u četvrtak da nacrt ustava buduće države nije bio na dnevnom redu zasedanja Vrhovnog veća ujedinjene države.
Sekretar postojećeg rusko-beloruskog izvršnog tela Pavel Borodin, rekao je u sredu da bi taj nacrt, posle prihvatanja od strane vlada obe zemlje, bio predmet rasprave u oba parlamenta i za izjašnjavanje o njemu bi bio raspisan referendum.
(Beta)
Prema istim špekulacijama, dvojica vodja je trebalo da se dogovore da Putin postane predsednik zajedničke države, pošto mu istekne drugi predsednički mandat. Po ruskom Ustavu, on ne može više da se kandiduje za predsednika, ali kada bi došao na čelo zajedničke države mogao bi da očuva političku moć.
Njegova poseta Belorusiji kako bi sa Lukašenkom razgovarao o predlogu ujedinjenja, koji je dugo bio po strani, probudila je pretpostavke da bi on mogao da zahteva da dodje na čelo nove države.
Medjutim, na početku sastanka, beloruski predsednik je rekao da je "iznenadjen što je Putinova poseta Belorusiji izazvala toliko buke na zapadu, jer ona nema nikakav širi smisao".
Kremlj je, takodje, opovrgao u četvrtak insinuacije da će Putin sa Lukašenkom razgovarati o ujedinjenju dve države i da će razmatrati nacrt Ustava nove države.
Iako sve ove izjave znače obeshrabrivanje očekivanja da može doći do velikog pomaka, Putinova prva poseta Belorusiji od 2003. godine, naglašava rastući interes da se ubrzaju razgovori o zajedničkoj državi, posle deset godina povremenih razmatranja ove teme.
"Ne bih se iznenadio da Putin pokušava da ubrza ujedinjenje sa Belorusijom... kako bi postao predsednik zajedničke države", rekao je ove nedelje vodja Ruske komunističke partije Genadij Zjuganov.
Ujedinjenje dve, prevashodno slovenske, pravoslavne države bi bilo prvo ujedinjenje dve bivše sovjetske republike od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine i verovatno bi produbilo zabrinutost zapada o jačanju Rusije.
Kremlj je saopštio u četvrtak da nacrt ustava buduće države nije bio na dnevnom redu zasedanja Vrhovnog veća ujedinjene države.
Sekretar postojećeg rusko-beloruskog izvršnog tela Pavel Borodin, rekao je u sredu da bi taj nacrt, posle prihvatanja od strane vlada obe zemlje, bio predmet rasprave u oba parlamenta i za izjašnjavanje o njemu bi bio raspisan referendum.
(Beta)
