Državljani Slovenije, Češke, Estonije, Madjarske, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske i Slovačke, koje su se priključile Evropskoj uniji 2004. godine, mogu od petka da putuju bez pasoša u ukupno 15 članica EU, potpisnica Šengenskog sporazuma.
Državljani Slovenije, Češke, Estonije, Madjarske, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske i Slovačke, koje su se priključile Evropskoj uniji 2004. godine, mogu od petka da putuju bez pasoša u ukupno 15 članica EU, potpisnica Šengenskog sporazuma.
U praksi to znači da će svi koji predju granicu Poljske, Slovačke ili Madjarske moći da se slobodno, bez pasoša, kreću po teritoriji većine članica EU. Za zemlje koje se graniče sa pomenutim, to će značiti pojačanu graničnu kontrolu i još teže dobijanje viza.
Odluka će se primenjivati na svim kopnenim i pomorskim pograničnim prelazima osim na aerodromima, koji će zadržati carinsku kontrolu do 30. marta 2008. godine.
Ovo proširenje je najveće od nastanka šengeneske zone a, kako je izjavio komesar EU za pravosudje i unutrašnja pitanja Franko Fratini, to je "veoma lep božićni poklon" gradjanima srednje i istočne Evrope, koji će sada moći slobodno da putuju širom EU.
Prema Fratinijevim navodima, proširenje šengenske zone neće značiti manju bezbednost evropskih granica jer na granicama Šengena od 2006. godine postoji 58 kontrolnih tela. Ove godine će ih biti još 15.
"Granice EU su sigurne i bezbedne. Situacija je sada takva da ću, na primer ja, Italijan, smatrati poljsko-ukrajinsku granicu mojom granicom", istakao je Fratini.
Inače, šengenska zona je prvobitno trebalo da bude proširena do oktobra ove godine, ali je proširenje odloženo za kraj godine zbog tehničkih problema oko instalacije nove centralne baze podataka, poznate pod nazivom SIS II.U praksi to znači da će svi koji predju granicu Poljske, Slovačke ili Madjarske moći da se slobodno, bez pasoša, kreću po teritoriji većine članica EU. Za zemlje koje se graniče sa pomenutim, to će značiti pojačanu graničnu kontrolu i još teže dobijanje viza.
Odluka će se primenjivati na svim kopnenim i pomorskim pograničnim prelazima osim na aerodromima, koji će zadržati carinsku kontrolu do 30. marta 2008. godine.
Ovo proširenje je najveće od nastanka šengeneske zone a, kako je izjavio komesar EU za pravosudje i unutrašnja pitanja Franko Fratini, to je "veoma lep božićni poklon" gradjanima srednje i istočne Evrope, koji će sada moći slobodno da putuju širom EU.
Prema Fratinijevim navodima, proširenje šengenske zone neće značiti manju bezbednost evropskih granica jer na granicama Šengena od 2006. godine postoji 58 kontrolnih tela. Ove godine će ih biti još 15.
"Granice EU su sigurne i bezbedne. Situacija je sada takva da ću, na primer ja, Italijan, smatrati poljsko-ukrajinsku granicu mojom granicom", istakao je Fratini.
Ta baza podataka je unapredjena verzija postojećeg sistema i smatra se tehničkom "dušom" Šengena, jer će sadržati nacionalne podatke svih država članica o stvarima u vezi sa bezbednošću granica poput podataka o ukradenim dokumentima, automobilima i oružju.
Šengenska zona je osnovana 1985. godine u Šengenu, malom luksemburškom selu u graničnom pojasu izmedju Francuske, Nemačke, Belgije i Holandije. Trenutno je čine 15 država - 13 članica EU plus Norveška i Island.
Velika Britanija i Irska su, medjutim, odlučile da ostanu izvan šengenske zone i da samo delimično učestvuju u policiskoj i pravosudnoj saradnji sa članicama.
Bugarska, Rumunija i Kipar još nisu ispunile neophodne uslove da bi ušle u šengensku zonu, a ulazak Švajcarske, koja nije članica EU, očekuje se za nekoliko meseci.
(Tanjug)
