"Veće stope deportacije bi trebalo da posluže za odvraćanje ljudi od ilegalne migracije", zaključili su ministri unutrašnjih poslova zemalja EU na današnjem sastanku, na kojem je odobrena i neka vrsta pritvora za one za koje se proceni da bi mogli da pobegnu pre deportacije, preneo je Rojters.

Dogovor, takođe, predviđa veću pomoć afričkim i drugim siromašnim državama, uključujući i putem budžeta za pomoć, kako bi one prihvatale povratak svojih građana kojima nije dopušten ostanak u Evropi.

Ministrima policije i pravde su se kasnije pridružili ministri spoljnih poslova i delegacije balkanskih zemalja, Turske, Jordana i Libana, radi razgovora o smanjenju priliva izbeglica koji je podelio članice EU oko pitanja kako obezbediti spoljne granice Unije i podeliti teret prihvata izbeglica.

EU nudi susednim zemljama novčana sredstva koja bi im pomogla da dočekaju Sirijce i traži veću saradnju na kontroli migracije.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je večeras da rešenje za migrantsku krizu mora naći u zajedničkom radu i demantovala da EU pokušava da prebaci odgovornost na zemlje Zapadnog Balkana.

“Svi smo u istom čamcu, imamo zajedničke probleme i tražimo zajednička rešenja”, rekla je Mogerini novinarima nakon prvog dela večerašnje zajedničke sednice ministara pravde i policije zemalja članica EU i država Zapadnog Balkana u Luksemburgu.

Ona je osporila optužbe da ministri EU, koji su ranije danas usvojili deklaraciju u kojoj se predviđaju mere za brzu deportaciju migranata koji nisu stekli pravo na azil u treće zemlje, pokušavaju da prebace odgovornost na zemlje Zapadnog Balkana.

“Naprotiv, ovde je reč o zajedničkom prihvatanju odgovornosti, a ne o prebacivanju”, kazala je ona.

Visoka predstavnica je podsetila da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji okončani relativno nedavno, i da to ima dobre i loše strane.

“Dobro je to što je ljudima još sveže u sećanju kako je to biti izbeglica, pa su stoga spremni da pomognu, a loše što sećanja na rat izazivaju tenzije među susedima”, kazala je ona i dodala da je zajedno sa komesarom za susedsku politiku i proširenje Johanesom Hanom uporno radila da se te tenzije smanje.

“Saradnja nije bila savršena, ali zahvaljujući politici proširenja i regionalnoj saradnji imamo okvir i dobru startnu poziciju da se ona popravi”, kazala je Mogerini.

Žan Aselborn, šef diplomatije Luksemburga, izjavio je da je večerašnji sastanak bio istorijski, jer su se prvi put oko stola okupili ne samo ministri iz EU,nego i sa Zapadnog Balkana, Turske, Jordana i Libana.

“Imamo okvir za solidno partnerstvo, a ovo je prilika da ga konsolidujemo”, kazao je on, dodajući da je cilj večerašnjeg sastanka da se donesu mere za jačanje kapaciteta tranzitnih država za prihvat izbeglica, poboljšanje sistema azila i bolja kontrolu granica.

Mogerini je rekla da je EU spremna da deo pomoći za izbeglice iz rata u Siriji u zemljama u neposrednom okruženju te zemlje preusmeri ka Zapadnom Balkanu.

U te svrhe već je osnovan fond vredan 500 miliona evra, a visoka predstavnica je kazala da očekuje da individualne članice daju dodatne donacije, tako da bude dostignuta ukupna suma od milijardu evra.

Iako je sastanak trebalo da bude završen večeras, ministri su nakon zajedničke konferencije za medije Mogerinijeve i Aselborna nastavili rad.

Srbiju na sastanku predstavljaju šef diplomatije Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.