Na listi američkog magazina Tajm (Time) najbogatiji čovek svih vremena je Mansa Musa, vladar Timbuktua, kraljevstva u zapadnoj Africi, koji je vladao u 14. veku.

Njegovo je kraljevstvo u to vreme bilo najveći proizvođač zlata, koje se tada smatralo neprikosnovenim merilom bogatstva.

Novinari Tajma razgovarali su s mnogim uglednim ekonomistima i istočirama, kako bi na osnovu niza kriterijuma utvrdili ko su bili ljudi koji su imali najveću ekonomsku moć i uticaj.

Lista najbogatijih ljudi svih vremena predstavlja pokušaj rangiranja istorijskih ličnosti prema njihovom ekonomskom uticaju, prenosi francuski Figaro.

Iza Mansa Muse, na drugom mestu je rimski imperator Oktavijan Avgust, potomak Julija Cezara, rođen 63. godine pre nove ere, čije se bogastvo poredi sa sadašnjih 4.000 miljardi evra.

Potomak Julija Cezara nije samo upravljao carstvom, koje je u to doba činilo 25 do 30 odsto ukupne svetske ekonomske moći, već mu je i lično pripadala oko petina tog bogatstva.

Na trećem mestu je kineski car Čencong (1048-1085).

U vreme njegove vladavine Kina je bila najmoćnije ekonomsko carstvo sveta. Izvor njegovog bogatstva su tehničke inovacije i poreski sistem koji su bili stotinama godina ispred svog vremena.

Na četvrtoj poziciji je Akbar Veliki (1542-1605), najuticajniji car indijske Mogul dinastije koja je činila četvrtinu tadašnjeg svetskog BDP-a.

Josif Visarionovič Staljin, diktator koji je kontrolisao jednu od najvećih ekonomija sveta svog vremena, SSSR, našao se na petom mestu ove liste.

SSSR je 1950. godine, tri godine pre Staljinove smrti, imao 9,5 odsto učešća u svetskoj ekonomiji.
Taj nivo proizvodnje danas bi odgovarao iznosu od 7,5 biliona američkih dolara.

Iako taj novac nije pripadao Staljinu lično, on je bio taj koji je kontrolisao tu ''fabriku novca''.

Na šestom mestu našao se najbogatiji Amerikanac svih vremena Endrju Karnegi (1835-1919).

Ovaj škotski imigrant prodao je kompaniju Ju-Es Stil firmi "J.P. Morgan" za 480 miliona dolara, što je iznos koji bi danas odgovarao udelu od 2,1 odsto u američkom BDP-u, odnosno bio bi ekvivalent sumi od sadašnjih 372 milijarde dolara.

Na sedmom mestu je Amerikanac Džon D. Rokfeler (1839- 1937), koji se obogatio u naftnom biznisu u vreme kada to nije bio unosan posao.

Do 1880. njegova kompanija Standard Oil je kontrolisala 90 odsto proizvodnje nafte SAD-a.
Njegovo bogatstvo je procenjeno na 1,5 milijardi dolara, što je tada bilo dva odsto američkog BDP-a, a danas bi to bio iznos od 341 milijardi dolara.

Na osmom mestu je Englez Alan Rufus (1040-1093), sestrić Vilijama Osvajača sa kojim je učestvovao u osvajanju Normandije.

Kada je umro, Rufus je imao 11 hiljada funti, a preračunato u današnju valutu bio bi "težak" 194 milijarde dolara.

Na devetom mestu je osnivač Majkrosofra Bil Gejts čije se bogatstvo procenjuje na 78,9 milijardi dolara.

Gejts je jedini živi čovek s ove liste.

Na desetom mestu je najveći vojskovađa svih vremena, mongolski vladar Džingis-kan (1162-1227).

Njegovo bogatstvo u najvećem delu se sastojalo od zemlje a kontrolisao je prostor od Kine do Evrope.