Vlade arapskih zemalja su usvojile plan za okončanje ustavne krize u Libanu, a diplomatski izvori navode da je plan dobio podršku i Sirije, kao i libanske parlamentarne većine.
Vlade arapskih zemalja su usvojile plan za okončanje ustavne krize u Libanu, a diplomatski izvori navode da je plan dobio podršku i Sirije, kao i libanske parlamentarne većine.
Šiitska grupacija Hezbolah, vodeća snaga libanske opozicije, je medjutim opreznije reagovala na taj plan, koji predvidja da se vlada nacionalnog jedinstva formira tako da nijedna partija ne može da nametne niti da blokira bilo koju odluku, prenosi Rojters.
Član parlamenta iz redova Hezbolaha, Husein Hadž-Hasan, rekao je za TV stanicu ovog pokreta "Al Manar" da opozicija želi razjašnnjenje nekih aspekata vezanih za sledeću vladu.
Plan, koji su usvojili ministri spoljnih poslova arapskih zemalja na sastanku Arapske lige u Kairu, odobrava izbor komandanta vojske, generala Mišela Sulejmana za sledećeg predsednika Libana i precizira da on treba da bude arbitar u donošenju svih spornih odluka.
Sve glavne partije prihvatile su Sulejmana kao kompromisnog kandidata za predsednika, ali njegov izbor ne može da se sprovede dok se ne dogovore drugi detalji kompletnog paketa, uključujući strukturu sledeće vlade.
Lider libanske parlamentarne većine Saad al Hariri pozdravio je plan uz ocenu da on "daje novu šansu Libancima za izbor predsednika konsenzusom".
Diplomatski izvori kažu da je Sirija, koja podržava libansku opoziciju, pristala na plan, iako on opoziciji ne daje otvoreno pravo veta.
Zauzvrat, plan ne napada Siriju i jača ulogu generala Sulejmanija, za kojeg kažu da je naklonjen Siriji.
Liban nema predsednika od 23.novembra, prvo zbog neslaganja oko toga ko treba da bude izabran na tu dužnost, a u poslednje vreme zbog spornih pitanja oko nove vlade nacionalnog jedinstva.
Trvenja oko izbora libanskog predsednika su posledica suprostavljenih interesa Sirije i Irana, s jedne strane, i SAD i njihovih arapskih i evropskih prijatelja, s druge.
(Tanjug)
Šiitska grupacija Hezbolah, vodeća snaga libanske opozicije, je medjutim opreznije reagovala na taj plan, koji predvidja da se vlada nacionalnog jedinstva formira tako da nijedna partija ne može da nametne niti da blokira bilo koju odluku, prenosi Rojters.
Član parlamenta iz redova Hezbolaha, Husein Hadž-Hasan, rekao je za TV stanicu ovog pokreta "Al Manar" da opozicija želi razjašnnjenje nekih aspekata vezanih za sledeću vladu.
Plan, koji su usvojili ministri spoljnih poslova arapskih zemalja na sastanku Arapske lige u Kairu, odobrava izbor komandanta vojske, generala Mišela Sulejmana za sledećeg predsednika Libana i precizira da on treba da bude arbitar u donošenju svih spornih odluka.
Sve glavne partije prihvatile su Sulejmana kao kompromisnog kandidata za predsednika, ali njegov izbor ne može da se sprovede dok se ne dogovore drugi detalji kompletnog paketa, uključujući strukturu sledeće vlade.
Lider libanske parlamentarne većine Saad al Hariri pozdravio je plan uz ocenu da on "daje novu šansu Libancima za izbor predsednika konsenzusom".
Diplomatski izvori kažu da je Sirija, koja podržava libansku opoziciju, pristala na plan, iako on opoziciji ne daje otvoreno pravo veta.
Zauzvrat, plan ne napada Siriju i jača ulogu generala Sulejmanija, za kojeg kažu da je naklonjen Siriji.
Liban nema predsednika od 23.novembra, prvo zbog neslaganja oko toga ko treba da bude izabran na tu dužnost, a u poslednje vreme zbog spornih pitanja oko nove vlade nacionalnog jedinstva.
Trvenja oko izbora libanskog predsednika su posledica suprostavljenih interesa Sirije i Irana, s jedne strane, i SAD i njihovih arapskih i evropskih prijatelja, s druge.
(Tanjug)
