Na društvenim mrežama pojavile su se teorije zavere koje su pokušale da daju alternativno objašnjenje onoga što se dogodilo tokom napada terorista u Parizu.
Te teorije zavere na internetu navodno nude dokaze koji osporavaju prihvacene izveštaje o onome šta se dogodilo, piše Al Džazira.
Posebno se u ovim teorijama potencira slucaj pronadenog lažnog sirijskog pasoša, kao i jednog tvita koji se pojavio dva dana uoci napada.
Ubrzo nakon napada na YouTubeu je objavljeno nekoliko video snimaka u kojima autori pokušavaju da razotkriti navodnu “prevaru“, a svaki od njih pregledan je stotinu hiljada puta.
Mnogi koji sumnjaju u zvanicnu pricu fokusiraju se na otkrice francuske policije koja je na mestu jednog od napada našla lažan sirijski pasoš za koji se veruje da ju je nosio jedan od bombaša samoubica koji se razneo ispred stadiona Stade de France.
Neki korisnici Facebooka i Twittera postavili su pitanje kako je pasoš, koji je napadac nosio, mogao da preživi eksploziju, s obzirom da je od papira.
Ubrzo su se pojavili i predlozi da bi pasoše trebalo koristiti kao pancirni oklop, pošto su navodno otporni na eksplozive.
Stucnjaci za eksploziv i forenzicari su ponudili objašnjenje kako papirnati dokument može da preživi eksploziju, iako se nalazi uz telo bombaša samoubice.
Strucnjak za eksplozive na Univerzitetu Krenfild Filip Džil rekao je da je tip bombe, za koju se sumnja da je bombaš koristio, u stanju da uništi samo materijal s kojim je u direktnom kontaktu.
“Ako je pasoš možda bio u ruksaku ili džepu kaputa, bilo bi dovoljno daleko da izbegne pocetni intenzitet eksplozije“, rekao je Džil.
„Dobar nacin razmišljanja o vecini eksplozivnih materijala je (da ih zamislimo kao) talas koji generiše gas koji se veoma brzo širi, ali nece nužno zapaliti materijal s kojim dolazi u dodir. Holivudsko predstavljanje nije istinito... eksplozija može da rastrgne materijale, ali ih ne mora nužno i zapaliti“, rekao je Džil.
Džon Bond, profesor kriminologije na Univerzitetu Likester i bivši policijski forenzicar, rekao je da bi udarni talas koji stvara eksplozija jednostavno mogao da odnese male predmete, kao što su pasoši, pod uslovom da nisu došli u kontakt s projektilima.
„U slucaju pasoša, ako vec nije uništen projektilom, ocekivao bih da ga može odneti talas nastao eksplozijom, jer je prilicno lagan i fleksibilan“, rekao je Bond.
Osim skepticizma o tome kako je pasoš preživeo eksploziju, teže je objasniti jedan deo navodnih dokaza koji koriste teoreticari zavere.
Dva dana pre napada, navodi Al Džazira, na malo poznatom Twitter nalogu korisnika „Pzfeed“ objavljen je tvit u kojem su objavljeni detalji o napadu i naveden broj poginulih i ranjenih neverovatno blizu onome u Parizu.
Looks like PZFeed Ebooks are the ones behind the #ParisAttackspic.twitter.com/cFQFJ3xlHC
— khadiza94 (@khadj1598) November 15, 2015„Breaking: Broj poginulih u teroristickom napadu u Parizu dostigao je najmanje 120, a još 270 ljudi je povredeno“, objavljeno je na Twitteru 11. novembra (a napad je bio 13. novembra).
Ova poruka podeljena je gotovo 10.000 puta od napada te je privukla pažnju teoreticara zavere.
Medutim, korisnici Reddita ponudili su objašnjenje o tome kako je takav, naizgled dalekovidan tvit, mogao biti obavljen.
Korisnik „burningempires“ smatra da Twitter nalog izgleda kao bot koji slucajno spaja naslove iz vesti.
Taj je Twitter nalog spojio naslov o napadima na redakciju lista Charlie Hebdo u Parizu s jednim od napada na džamiju u Nigeriji prošle godine kada je poginulo više od 120 ljudi.
Objava tvita uocio samog napada cini se kao slucajnost.
