Više od 7.100 ljudi podnelo je registraciju za parlamentarne izbore u Iranu, raspisane za 14. mart, na kojima se protivnici predsednika Mahmuda Ahmadinedžada nadaju uspehu zbog narastajućeg razočaranja Iranaca u radikalnog vodju.
Državna novinska agencija IRNA izvestila je u subotu da se 7.129 ljudi registrovalo do petka, kada je istekao rok za prijavljivanje. Kandidati će se boriti za 290 mesta u parlamentu.
Izbori bi mogli da budu težak test za reformističke opozicione snage, koje pokušavaju da se vrate na političku scenu, posle poraza koji su doživeli od konzervativaca na parlamentarnim izborima 2004. godine, kada su propustili priliku da ispune obećanje da će stvoriti slobodniju državu.
Oni, takodje, očekuju da će Upravno veće, koje kontrolišu konzervativci, zabraniti većini njihovih kandidata učešće na izborima, što se dešavalo i u prošlosti. Konzervativci kontrolišu oružane snage, sudstvo, moćna posmatračka tela, parlament i predsedništvo.
Analitičari smatraju da će reformisti imati bolje šanse nego na prethodnim izborima, jer mnogi Iranci kritikuju Ahmadinedžada zato što nije izvršio obećane ekonomske promene, uključujući i pravedniju raspodelu iranskog naftnog bogatstva.
Rezultati izbora neće imati direktnog uticaja na politiku iranskog nuklearnog programa jer o tome glavnu reč daje vrhovni iranski verski lider Ajatolah Ali Hamenei. Medjutim, politički analitičari smatraju da bi izborni rezultati ipak mogli da utiču na tok rasprave o toj temi.
Ajatolah je u subotu izjavio da Iran ne namerava da gradi bombe, jer je "izgradnja nuklearnog oružja suprotna šerijatskom zakonu". On je dao izjavu nakon što je Vašingon zatražio da i treći put budu uvedene sankcije Iranu jer odbija da obustavi osetljiv nuklearni program.
"SAD ne mogu da bace iranski narod na kolena", naglasio je iranski verski lider posle susreta sa šefom Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohamedom El Baradeijem koji boravi u dvodnevnoj poseti Teheranu.
On je takodje istakao da nuklearni dosije Irana treba predati IAEA, a ne Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je dvaput uvodio sankcije protiv ove zemlje.
Državna novinska agencija IRNA izvestila je u subotu da se 7.129 ljudi registrovalo do petka, kada je istekao rok za prijavljivanje. Kandidati će se boriti za 290 mesta u parlamentu.
Izbori bi mogli da budu težak test za reformističke opozicione snage, koje pokušavaju da se vrate na političku scenu, posle poraza koji su doživeli od konzervativaca na parlamentarnim izborima 2004. godine, kada su propustili priliku da ispune obećanje da će stvoriti slobodniju državu.
Oni, takodje, očekuju da će Upravno veće, koje kontrolišu konzervativci, zabraniti većini njihovih kandidata učešće na izborima, što se dešavalo i u prošlosti. Konzervativci kontrolišu oružane snage, sudstvo, moćna posmatračka tela, parlament i predsedništvo.
Analitičari smatraju da će reformisti imati bolje šanse nego na prethodnim izborima, jer mnogi Iranci kritikuju Ahmadinedžada zato što nije izvršio obećane ekonomske promene, uključujući i pravedniju raspodelu iranskog naftnog bogatstva.
Rezultati izbora neće imati direktnog uticaja na politiku iranskog nuklearnog programa jer o tome glavnu reč daje vrhovni iranski verski lider Ajatolah Ali Hamenei. Medjutim, politički analitičari smatraju da bi izborni rezultati ipak mogli da utiču na tok rasprave o toj temi.
Ajatolah je u subotu izjavio da Iran ne namerava da gradi bombe, jer je "izgradnja nuklearnog oružja suprotna šerijatskom zakonu". On je dao izjavu nakon što je Vašingon zatražio da i treći put budu uvedene sankcije Iranu jer odbija da obustavi osetljiv nuklearni program.
"SAD ne mogu da bace iranski narod na kolena", naglasio je iranski verski lider posle susreta sa šefom Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohamedom El Baradeijem koji boravi u dvodnevnoj poseti Teheranu.
On je takodje istakao da nuklearni dosije Irana treba predati IAEA, a ne Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je dvaput uvodio sankcije protiv ove zemlje.
Sve više Ahmadinedžadovih rivala
Medju poslednjim kandidatima koji su u petak podneli registraciju za izbore je i Ali Laridžani, Al Hameneijev bliski savetnik. Koalicija partija umerenih konzervativaca ga je imenovala za svog kandidata na martovskim izborima.
Laridžani, koji je rival Ahmadinedžadu, istupio je u oktobru 2007. godine sa mesta šefa pregovaračke nuklearne misije, jer se nije slagao s Ahmadinedžadom oko načina na koji treba da budu vodjeni razgovori sa Zapadom o nuklearnom pitanju.
Iran je u sukobu sa SAD i Evropskom unijom zbog svog nuklearnog programa, jer Zapad strahuje da je on samo zavesa za pravljenje nuklearnog oružja.
Medjutim, Iran je opovrgao te optužbe.
Za izbore se registrovao i bivši ministar tajne službe Ali Falahijan, koga je švajcarski sudija optužio da je naredio ubistvo pripadnika jedne iranske opozicione partije 1991. u Švajcarskoj.
Nemački pravosudni organi su 1996. godine izdale nalog za hapšenje Falahijana, zbog povezanosti sa takozvanom aferom Mikonos, u kojoj je jedan sveštenik srednjeg reda optužen da je učestvovao u ubistvu četiri kurdistanska disidenta u Berlinu 1992. godine.
Iran je i u ovom slučaju opovrgao bilo kakvu umešanost u ta ubistva.
Konačna lista ratifikovanih kandidata biće objavljena 5. marta. Kandidati će, potom, imati nedelju dana za kampanju.
(Beta)
Laridžani, koji je rival Ahmadinedžadu, istupio je u oktobru 2007. godine sa mesta šefa pregovaračke nuklearne misije, jer se nije slagao s Ahmadinedžadom oko načina na koji treba da budu vodjeni razgovori sa Zapadom o nuklearnom pitanju.
Iran je u sukobu sa SAD i Evropskom unijom zbog svog nuklearnog programa, jer Zapad strahuje da je on samo zavesa za pravljenje nuklearnog oružja.
Medjutim, Iran je opovrgao te optužbe.
Za izbore se registrovao i bivši ministar tajne službe Ali Falahijan, koga je švajcarski sudija optužio da je naredio ubistvo pripadnika jedne iranske opozicione partije 1991. u Švajcarskoj.
Nemački pravosudni organi su 1996. godine izdale nalog za hapšenje Falahijana, zbog povezanosti sa takozvanom aferom Mikonos, u kojoj je jedan sveštenik srednjeg reda optužen da je učestvovao u ubistvu četiri kurdistanska disidenta u Berlinu 1992. godine.
Iran je i u ovom slučaju opovrgao bilo kakvu umešanost u ta ubistva.
Konačna lista ratifikovanih kandidata biće objavljena 5. marta. Kandidati će, potom, imati nedelju dana za kampanju.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.