"U ovim trenucima anonimne mase će početi da pišu sopstvenu istoriju sopstvenom krvlju, i povratiti ona prava kojima se svi smeju već 500 godina", rekao je pre pola veka Gevara. Taj njegov govor u UN i danas se prepričava, evo zašto.
Ovu fotografiju ste garantovano videli makar jednom u životu. I zvanično je proglašena za najpoznatiju fotografiju na svetu i simbol 20. veka. Načinio ju je Alberto Dijaz, a na njoj je lakar, diplomata i pisac Ernesto Gevara de la Serna.
Ispravka. Na njoj je 32-godišnji Če. Na njoj nije potomak dobrostojeće porodice špansko-irskog porekla, niti mladić "delikatnog zdravlja, sa astmom, nesposoban da služi vojsku". Na njoj vidite čoveka koji i skoro pola veka posle smrti predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije na kugli zemaljskoj.
Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi, ali kako je i sam govorio "prva obaveza revolucionara jeste da bude obrazovan". Nekoliko godina po okončanju kubanske revolucije, na današnji dan (11. decembar 1964.) obratio se svetskim liderima sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Predstavljajući Kubu i obučen kao i Kastro, u zelenu vojnu uniformu, Če Gevara je pozvao članove organizacije da prestanu sa "praznim takmičenjem u oratorskoj veštini umesto da rešavaju ozbiljne probleme sa kojima se svet suočava".
U svom govoru, on je oštro kritikovao nesposobnost UN da se izbore protiv brutalnog aparthejda koji se sprovodi u Južnoj Africi, pitajući sve prisutne "zar UN ne mogu da učine ništa da to zaustave?". Če je takođe oštro osudio politiku SAD prema tamnoputim ljudima, optužujući ih da ih svakodnevno diskriminišu, a da njihove ubice oslobađaju i štite, čak kažnjavajući crnce kad zahtevaju svoje pravo na slobodu. Marksistički revolucionar i kubanski gerilski vođa je upitao "kako oni koji sve ovo čine mogu sebe nazivati zaštitnicima slobode?"
Iznad svega, budi u stanju da duboko osećaš nepravdu počinjenu bilo gde i prema bilo kome na svetu.
Če Gevara je u govoru predstavio Latinsku Ameriku kao "porodicu od 200 miliona ljudi koje muče iste muke". Najavio je da će stranice ovog dela istorije pisati "gladne indijanske mase, seljaci bez zemlje, iskorištavani radnici i napredne mase".
"U ovim trenucima anonimne mase će početi da pišu sopstvenu istoriju sopstvenom krvlju, i povratiti ona prava kojima se svi smeju već 500 godina", pretio je Gevara.
Govor je završio najavljujući da će "talas besa" očistiti Latinsku Ameriku i da će se radničke mase, koje "okreću točak istorije, prvi put probuditi iz dugog, surovog sna u koji su gurnuti".
Već narednog dana Če Gevara se otisnuo na tromesečno putovanje po svetu. Posetio je Narodnu Republiku Kinu, Egipat, Alžir, Ganu, Gvineju, Mali, Dahomej, Kongo Brazavil, Tanzaniju, u Irsku i Čehoslovačku. Potom je na kratko bio vođa pobunjeničkog pokreta u Kongu, a kada se razočaran vratio u Havanu, počeo je da priprema svoj novi revolucionarni pokret, sada u Boliviji. Spegom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske Gevara je ranjen, uhvaćen i ubijen 9. oktobra 1967. godine.
Mnogi smatraju da je jedna od najvećih grešaka koju su Sjedinjene države ikad napravile je što su načinile fotografije mrtvog Čea. Njegov izgled koji podseća na Isusa Hrista obezbedio je da se njegov revolucionarni poziv pošalje ne samo buntovnim studentima, nego i u srca vernika...
Saznajte još i KAKAV JE BIO ČE GEVARA.
