Zajcev je titulu najuspešnijeg snajperiste stekao tokom Drugog svetskog rata, za vreme Staljingradske bitke, pošto je od 10. novembra do 17. decembra 1942. god. ubio 225 neprijateljskih vojnika i oficira (uključujući i 11 neprijateljskih snajperista).

Pre 10. novembra ubio je 32 neprijateljska vojnika koristeći običnu sovjetsku pušku tipa Mosin. Procenjeno je da je 28 snajperista koje je on obučavao izbacilo iz stroja preko 3.000 neprijateljskih vojnika.

Zajcev je odrastao u Uralskim planinama, snajperske veštine mu je prenosio deda, a usavršio se loveći jelene. Zajcev na ruskom znači zec. Snajperisti koje je obučio tokom rata bili su poznati pod imenom "zajčata" (zečići).

Poznato je da je tokom rata tražio sklonište na raznoraznim lokacijama, ispod ruševina, na visokim lokacijama i u vodovodnim cevima. Nakon nekoliko ubistava on bi promenio lokaciju. Zajedno sa svojim partnerom Nikolajom Kulikovim, Zajcev je unosio strah medju visoko rangirane fašističke oficire.

Njegova taktika je bila da prekrije veliko područje sa još dva vojnika, sa snajperistom i posmatračem. Ova taktika je još uvek u upotrebi. Njegovi podvizi su dizali moral sovjetskim vojnicima i on se smatra odlučujućim faktorom u porazu Nemačke vojske u Staljingradu (današnji Volgograd).



Puška kojom se Vasilij služio je bila standardna vojnička puška Mosin-Nagant M-91/30 kalibra 7.62 milimetara sa optičkim nišanom. U to vreme je to bio “PU” nišan sa uvećanjem x3,5, koji je kasnije zamenjen sa nišanom “PE” uvećanja x4. Ova puška se smatra najefikasnijom i najmasovnije upotrebljenom puškom Drugog svetskog rata, a ostala je u upotrebi na mnogim bojnim poljima i dugo nakon rata.

Zajcev je učestvovao u borbama sve do januara 1943. god. kada je doživeo povredu očiju. Međutim, profesor Filatov je uspešnom operacijom otklonio posledice povrede tako da se Zajcev po oporavku ponovo pridružio svojoj jedinici. Kraj rata je dočekao na reci Dnjestar u činu kapetana. Posle rata Zajcev je bio direktor fabrike u Kijevu.


Odlikovan je najvećim ratnim priznanjem Crvene armije “Ordenom heroja Sovjetskog saveza”, takodje je dobio i dva ordena “Lenjin” i dva ordena “Crvene zastave” i mnogobrojna odlikovanja.

Prema Entoni Bevoru, autoru knjige "Staljingrad", neki sovjetski izvori tvrde da su Nemci, tokom bitke doveli komandanta snajperske škole, majora Hajnca Torvalda u Staljingrad kako bi likvidirao Zajceva. Posle nekoliko dana potrage, Zajcev je opazio svog protivnika skrivenog iza parčeta izgužvanog lima i ubio ga. Ovaj navodni dvoboj dvojce čuvenih snajperista prikazan je u Holivudskom filmu "Neprijatelj pred vratima" (Enemy at the Gates).


Torvaldov optički nišan, navodno najomiljeniji Zajcevljev ratni trofej, izložen je u Muzeju oružanih snaga u Moskvi.

Po završetku rata Zajcev je posetio Berlin, gde je sreo svoje prijatelje koji su služili sa njim. Oni su mu poklonili njegov snajper sa posvetom: ”Heroju Sovjetskog saveza Vasiliju Zajcevu, koji je sahranio u Staljingradu više od 300 fašista”. Snajper je sačuvan i još uvek stoji u Vologogradskom muzeju “Staljingradska Bitka”. Posle rata Zajcev je vodio fabriku u Kijevu nakon završenog tekstilnog fakulteta.

Umro je 15. Decembra 1991. u 76. godini. Iako je njegova lična želja bila da bude sahranjen u memorijalnom kompleksu na Mamajev Kurganu u Volgogradu, prvobitno je sahranjen na Vojnom spomen groblju u Kijevu.

Godine 2005. povodom 60. godišnjice Pobede nad fašizmom, supruga Vasilija Zajceva, Zinaida, obratila se rukovodstvu grada Volgograda sa molbom da usliše poslednju želju njenog supruga i njegove posmrtne ostatke prebace na Mamajev Kurgan.

Ova molba je ispunjena i 31. januara 2006. godine posmrtni ostaci Vasilija Zajceva su preneti i sa najvišim vojnim počastima sahranjeni u memorijalnom kompleksu na Mamajevom Kurganu. Njegov kovčeg je smešten odmah pored spomenika gde je napisan njegov poznati citat: ”Nema mesta za nas iza Volge”.