Ekonomija Sjedinjenih Američkih Država stvara nepojmljivo bogatstvo malobrojnoj eliti po cenu propadanja miliona koji su prinuđeni da se dovijaju puzeći kroz zjapeće pukotine sistema.
Nekada moćna američka srenja klasa na putu je preseljenja u udžbenike istorije koji će podsećati kako su dobro plaćeni poslovi, obezbeđeni jakim sindikatima i vladi koja je stajala iza svojih građana pružali osećaj sigurnosti milionima Amerikanaca, piše u tekstu "Američka noćna mora: Bogati, siromašni i - nema srednje klase", koji je za ruski državni medij "Russia Today" napisao autor Robert Bridž, američki novinar koji živi u Moskvi.
On navodi da rezultati pretraga "American Dream" (američki san) na Google.com pokazuju cinizam i skepsu, jer se pojavljuju reči "smrt", "laž" i "leaving America" (napuštanje Amerike).
U međuvremenu, čak 69 odsto Amerikanaca navodi da su prepreke za ostvarivanje varljivog američkog sna sada veće nego ikada.
Ulica se budi, upozorava Bridž.
Autor navodi ekonomske podatke koji pokazuju da je američka srednja klasa decenijama na nizbrdici, jer je 2014. godine 49 odsto od ukupnih prihoda u SAD pripalo višoj klasi, koja je 1970. godine uzimala tek 29 odsto prihoda, što znači da je srednja klasa tada bila mnogo bolje plaćena.
U 2014. godini 43 odsto porodica ostvarilo je srednji nivo plata, što je pad sa respektabilnih 62 odsto u 1970. godini.
Ti podaci ukazuju na uznemiravajući trend sve veće nejednakosti u primanjima, a naročito na kraj Amerike kao države u kojoj su svima garantovane jednake mogućnost u pokušaju "lova na sreću".
Umesto toga dogodio se sunovrat ka podeli na superbogate i supersiromašne.
Prošle godine 20 odsto odraslih Amerikanaca bilo je u grupi onih sa najmanjim platama, u poređenju sa 16 odsto 1971. godine.
Na sunčanoj strani te ulice, njih devet odsto je u kategoriji onih sa najvećim platama, što je više nego duplo u poređenju sa četiri odsto 1971. godine.
Oksfam, organizacija koja prati siromaštvo, naveo je da je "ekonomija u službi jedan odsto najbogatijih" dovela do toga da je najsiromašnijih 3,6 milijardi ljudi na svetu dodatno ojađeno za 1.000 milijardi dolara od 2010. godine, što je pad vrednosti njihovog "bogatstva" od dramatičnih 41 odsto.
Taj pad se dogodio uprkos porastu od 400 miliona ljudi na planeti u istom periodu.
U međuvremenu je bogatstvo 62 najbogatijih ljudi na Zemlji porasla za 500 milijardi dolara na ukupno 1.760 milijardi, a ukupno bogatstvo 1.826 dolarskih milijardera iznosi 7.050 milijardi dolara u poređenju sa 6.400 milijardi 2014. godine.
U proteklih šest godina je, dakle, 3,6 milijardi ljudi osiromašilo za 1.000 milijardi dolara, iako je broj ljudi na planeti povećan za 400 miliona.
Pokazalo se i da je velika većina Amerikanaca "zaglavljena" na primanjima istim kao 1999. godine, dok su prihodi 90 odsto poreskih obveznika pre plaćanja poreza 2013. godine bili na istom stvarnom nivou kao i 1966. godine.
Ako značajan broj bogatih može da izbegne porez a ostatak populacije oseća da se porezi ne ubiraju na pravedan način, onda bi volja za plaćanje poreza mogla da nestane.
Bez zdrave i jake srednje klase, Amerika neće postati samo zemlja trećeg sveta, nego bi mogli da se dogode i socijalni potresi neviđenih razmera, zaključuje Bridž.
