Najviša sudska instanca UN, Medjunarodni sud pravde u Hagu, osudio je Ugandu za kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Demokratske Republike Kongo, kao i za kršenje ljudskih prava.
Sud je naveo da je Uganda odgovorna za "okupaciju Iturije" od avgusta 1998. do juna 2003., za "kršenje ljudskih prava", "ilegalnu upotrebu sile" i "pljačku i eksploataciju prirodnih resursa" DR Konga.
Uganda će zato morati da "plati kompenzacije" toj zemlji u iznosu koji tek treba da bude utvrdjen. Kongo je zatražio odštetu u visini šest do deset milijardi dolara, što je Sud ocenio "primerenim".
Sudije Medjunarodnog suda pravde su navele da je Uganda "posredstvom oružanih snaga koje su ubijale i podvrgavale torturi i nehumanom tretmanu civilno kongoansko stanovništvo (...) i upotrebom dece vojnika, izazvala etnički sukob i time se ogrešila o prva čoveka i o medjunarodno humanitarno pravo".
Oni su, takodje, naveli da i Kongo "snosi krivicu" za kršenje Bečke konvencije jer je armija te zemlje napala ambasadu Ugande u Kinšasi 1998. godine.
Medjunarodni sud pravde je primio tužbu Konga protiv Ugande 23. juna 1999. godine. U tužbi se Kampala optužuje za oružanu agresiju i pljačku prirodnih bogatstava bivšeg Zaira, zemlje bogate zlatom i dijamantima.
Medjunarodni sud pravde je zadužen da, na zahtev država, presudjuje u medjudržavnim sporovima, ali nema načina da svoje odluke sprovede u delo, pošto ne raspolaže sredstvima prinude. Zanimljivo je da su presude toga suda konačne, jer ne postoji pravo žalbe.
U Kongu je aprila 2003. godine počeo proces tranzicije posle rata (1998-2003) u kome je učestvovalo više zemalja, medju kojima i Uganda. U tom ratu je poginulo više od tri miliona ljudi. Pregovorima u septembru 2004. godine, zaraćene strane su, na terirotiji SAD, postigle dogovor o dobrosusedstvu koji se odnosi na sve afričke države oko Velikih jezera.
(Tanjug)
Sud je naveo da je Uganda odgovorna za "okupaciju Iturije" od avgusta 1998. do juna 2003., za "kršenje ljudskih prava", "ilegalnu upotrebu sile" i "pljačku i eksploataciju prirodnih resursa" DR Konga.
Uganda će zato morati da "plati kompenzacije" toj zemlji u iznosu koji tek treba da bude utvrdjen. Kongo je zatražio odštetu u visini šest do deset milijardi dolara, što je Sud ocenio "primerenim".
Sudije Medjunarodnog suda pravde su navele da je Uganda "posredstvom oružanih snaga koje su ubijale i podvrgavale torturi i nehumanom tretmanu civilno kongoansko stanovništvo (...) i upotrebom dece vojnika, izazvala etnički sukob i time se ogrešila o prva čoveka i o medjunarodno humanitarno pravo".
Oni su, takodje, naveli da i Kongo "snosi krivicu" za kršenje Bečke konvencije jer je armija te zemlje napala ambasadu Ugande u Kinšasi 1998. godine.
Medjunarodni sud pravde je primio tužbu Konga protiv Ugande 23. juna 1999. godine. U tužbi se Kampala optužuje za oružanu agresiju i pljačku prirodnih bogatstava bivšeg Zaira, zemlje bogate zlatom i dijamantima.
Medjunarodni sud pravde je zadužen da, na zahtev država, presudjuje u medjudržavnim sporovima, ali nema načina da svoje odluke sprovede u delo, pošto ne raspolaže sredstvima prinude. Zanimljivo je da su presude toga suda konačne, jer ne postoji pravo žalbe.
U Kongu je aprila 2003. godine počeo proces tranzicije posle rata (1998-2003) u kome je učestvovalo više zemalja, medju kojima i Uganda. U tom ratu je poginulo više od tri miliona ljudi. Pregovorima u septembru 2004. godine, zaraćene strane su, na terirotiji SAD, postigle dogovor o dobrosusedstvu koji se odnosi na sve afričke države oko Velikih jezera.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.