Sporazum stupa na snagu u nedelju u ponoć a podrazumeva da će "svi ilegalni imigranti koji dođu u Grčku iz Turske počev od 20. marta biti vraćeni" na tursku teritoriju.

Za svakog vraćenog "ilegalca" iz Turske će jedan legalni (sirijski i avganistanski) azilant moći da bude poslat u EU.

Ključna stavka nagodbe je da se zaustavi dolazak svih imigranata na grčke granice Evropske unije i prevashodno spreči dalje krijumčarenje migranata iz Turske u Evropu, dok je EU za uzvrat obećala da će za svakog imigranta čiji povratak prihvati Turska, odobriti azil jednom ratnom izbeglici smeštenom na turskoj teritoriji.

Turska je zatražila da EU odobri režim bez viza za turske državljane i da se ubrzaju pregovori Ankare s EU o članstvu.

Kipar je kao uslov za saglasnost za ubrzavanje pregovora s Ankarom zahtevao da Turska prizna državu Kipar, članicu EU i UN, a ne samo severni deo Kipra koji je Ankara stavila pod svoj nadzor svojevremenom vojnom okupacijom (isprovociranom iz Atine).

Kompromis je nađen tako što je utanačeno da će u pregovorima o članstvu biti otvoreno samo jedno novo poglavlje o budžetu, čemu se ne protivi Nikozija.

Prema nacrtu dogovora, svi migranti koji ubuduće iz Turske dođu na grčka ostrva biće vraćeni na tursku teritoriju, a EU je spremna da prihvati 72.000 sirijskih izbeglica iz Turske, pod uslovom da vlasti u Ankari prihvate nazad migrante koji su nezakonito iz Turske stigli u EU.

Turska je tražila da EU, pored obećanja da će Ankari dodeliti tri milijarde evra u ovoj godini, istu toliku svotu Turskoj odobri i u 2017. za podmirenje troškova zbrinjavanja 2,5 miliona mahom sirijskih izbeglica na turskoj teritoriji.

Evropski lideri su postavili uslove da se najpre vidi kako će biti utrošeno prvih tri milijarde evra da bi odobrili još novca turskim vlastima, a takođe kažu da će turski zahtev za ukidanje evropskih viza za turske državljane biti uslišen samo kad vlasti u Ankari ispune u potpunosti sve uslove za to.

Evropski diplomatski izvori su rekli novinarima da je do ubrzavanje pregovora o članstvu s EU jako stalo turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

To je naišlo na oštre kritike političara i vlada nekih članica EU, a posebno velike zamerke su se čule i u Evropskom parlamentu, zato što se smatra da je Erdogan gušenjem demokratskih sloboda, hapšenjem novinara i zatvaranjem opozicionih listova, uz unutrašnji rat s kurdskom manjinom, upravo suprotno pokazao da ne haje za evropske vrednosti.

Evropski lideri od Ankare takođe traže da se obaveže i da će imigranti koji budu iz EU vraćani u Tursku, biti zaštićeni u skladu s međunarodnim normama i pravom.

Erdogan je juče optužio EU za dvoličnost oko rešavanja migrantske krize, pitanja ljudskih prava i terorizma i istako da je jedno krilo kurdske organizacije Radničke partije Kurdistana (PKK), koju EU smatra terorističkom, počinilo ovih dana terorističke napade i pokolj u Ankari.

Turski predsednik je naveo da "Evropa igra po minskom polju" i dodao da dok Turska daje utočište milionima izbeglica, "oni koji u sred Evrope te nesrećnike drže u sramnim uslovima, treba da pogledaju sebe".