Kameron je rekao u intervjuu za televiziju Aj-Ti-Vi (ITV) da je prodao svoj udeo 2010. za oko 30.000 funti (37.000 evra), nekoliko meseci pre nego što je postao premijer. On je rekao i da nema ništa da krije i da je platio sve britanske poreze na dobit ostvaren od prodaje deonica.

Sa ocem stravi stoje malo drugačihje. Na osnovu dokumenata procurelih iz panamske advokatske kompanije Mosak Fonseka, obelodanjeno je da je Ijan Kameron, otac premijera, bio na čelu investicionog fonda Blemor Holdings, čiji su prihodi trideset godina skrivani od britanskih poreskih organa, preneo je ranije list "Gardijan".

Premijer je lično došao na udar kritike posle otkrića da je njegov otac Ijan Kameron, koji je umro 2010, vodio taj fond.

Kancelarija britanskog premijer Dauning strit izdala je četiri saopštenja jedan za drugim, koja su kretala od toga da je to "privatna stvar", a Kameron je lično u utorak rekao da nema nikakve akcije, niti ofšor fondove.

Danas je on ponovio da nema nikakve akcije ali je prvi put priznao da je u prošlosti imao udela u fondu svog oca.

"Sa Samantom (suprugom) imali smo 5.000 akcija u Blemor Investment fondu koje smo prodali u januaru 2010. za oko 30.000 funti", pre nego što sam postao premijer, rekao je Kameron za ITV.

"Iskreno nemam šta da krijem. Ponosam sam na svog oca i na to što je ostvario, od firme koju je izgradio do svega ostalog. Ne mogu da podnesem da se njegovo ime provlači kroz blato", rekao je Kameron za ITV.

 Dauning strit je saopštio da su Kameron i njegova supruga kupili deonice u aprilu 1997. za 12.497 funti i prodali ih u januaru 2010. za 31.500 funti, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Premijerova kancelarija je juče izdala saopštenje u kome se navodi da Kameron, njegova supruga i deca nisu imali koristi od ofšor sredstava, pošto su mediji postavljali pitanja o tome da li porodica i dalje drži udeo u fondu.

Afera "Panama pejpers" već danima trese svet, sve važije države najavile su svoje interne istrage a ponegde su, kao na Islandu gde je ostavku dao premijer, političari igranje parama na siguricu u ofšor fondovima "platili glavom".

Istraga u kojoj učestvuje novinarski konzorcijum od 100 dnevnih listova odnosi se na period od gotovo 40 godina, od 1977. sve do decembra 2015. i pokazuje da su neke firme registrovane u poreskim oazama korišćene za pranje sumnjivog novca, trgovinu oružjem i drogama, kao i za utaju poreza.

Među onima čija se imena pominju u 11,5 miliona dokumenata iz Paname nalaze se moćnici 58 zemalja, među kojima je više od 70 sadašnjih ili bivših svetskih vođa.

Kada je reč o liderima zemalja tu su predsednik Argentine Maurisio Makri, premijer Islanda Sigmundur David Gunlaugson, kralj Saudijske Arabije Salman, predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata i emir Abu Dabija Halifa ibn Zajed el Nahjan i ukrajinski predsednik Petro Porošenko.