Godišnjica Černobilja: Pola miliona žrtava | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

Godišnjica Černobilja: Pola miliona žrtava

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

Tačno pre tri decenije, u noći 25. aprila između 26. aprila 1986. godine, u atomskoj elektrani Černobilj nedaleko od varošice Pripjat, na severu Ukrajine, uz granicu sa Belorusijom, dogodila se nukearna katastrofa.

Jedan od reaktora elektrane "Vladimir Iljič Lenjin" - kako se zvanično zvala černobiljska nuklearna elektrana, eksplodirao je 26. aprila u 1.24 posle ponoći po lokalnom vremenu.

Na licu mestu poginula je 31 osoba, sa ozračene teritorije evakuisano je 116.000 ljudi, a u narednom periodu još 230.000. Radioaktivni oblak je prekrio u danima koji su usledili znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.

Pokušaj zataškavanja: "Građani se osećaju dobro"

Tadašnja komunistička vlast u Sovjetskom Savezu na čelu s Mihailom Gorbačovom danima je ćutala o katastrofi. U prvom zvaničnom saopštenju oglasila se tvrdnjom da se građani u okolini elektrane "osećaju dobro", iako je posledice radijacije ne nastupaju odmah i mogu se odraziiti na generacijama potomstva ozračenih.

Radioaktivnoj prašini su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD. U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazi se više od dva miliona ljudi.

Prema podacima organizacije za zaštitu prirodne sredine "Grinpis", od posledica je umrlo oko 200.000 ljudi, a pretpostavlja se da će u perspektivi širom sveta biti još oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja u vezi s radijacijom iz Černobilja.

Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi.

Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je "grad duhova", koji povremeno posećuju samo avanturistički opredeljni turisti. U zaštićenu zonu danas se može ući samo sa posebnom dozvolom i odgovarajućom opremom.

Prema zvanicnoj statistici, januara 1986. u Pripjatu je živelo 49.400 ljudi.

Novi zaštitni sarkofag nad uništenom elektranom nedavno je ponovo postavljen, a čitav poduhvat vrednosti oko milijardu evra finansirala je najvećim delom Rusija.

Nuklearna katastrofa u Černobilju označena je sedmim - najvišim stepenom nuklearne opasnosti, koji je zvanično vezan još samo uz nukleraku Fukušima, u Japanu, koju su 11. marta 2011. pogodili najpre zemljotres i ubrzo 14 metara visok razorni morski talas.

Japan, a uz njega i Nemačka, odrekle su se atomske energije, dok novi ekonomski džinovi, Kina i Indija, ne odustaju od namere da deo sve većih potreba za energijom zadovolje uranijumom.
U svetu posle katastrofe Fukušime vlada konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana.

Japan je zatvorio svih 50 nuklearnih reaktora, Nemačka osam nuklearki, a sada je, pored velikog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika u velikoj meri počela da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.

Rusima su, istovremeno, udvostručene inostrane porudžbine za gradnju novih nuklearki.

Prema podacima iz aprila 2014. godine, širom sveta je aktivno 435 nuklearnih elektrana u 31 državi.

Međunarodna agencija za atomsku energiju očekuje da bi globalna upotreba nuklearne energije tokom naredne dve decenije mogla da poraste za 100 odsto.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 7

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

fićko

...od posledica radijacije stradalo je 10 hiljada ukrajinaca...mnogo dece i žena otišlo je na kubu gde su uspeli da se potpuno oporave...kao i prvi ljudi u pećinama i moderan čovek voli da se igra vatrom ne razmišljajući mnogo o posledicama...

Srecko

Oblak je pao gde je pao i tamo nije dobro. Ali je tu gde je!!! A o Fukusimi se uopste ne govori iako je to mnogo teza havarija koja JOS UVEK TRAJE! I dalje ispustaju vodu za hladjenje reaktora u more a morske struje je raznose po celoj planeti trujuci ceo podvodni svet!!! ALI SE I DALJE O TOME CUTI?! Pitam se zasto... Zato se dobro zamislite kad budete sledeci put jeli tunu iz konzerve i druge "morske plodove". Veliki koral u Australiji je velikim delom odumro i odumire i dalje. Za to su data neka nesuvisla objsnjenja... Da nije malo vode iz Japana doprinelo tome?! Nije Japan toliko daleko od Australije...

.

Proces talozenja radijacije od bombardovanja je 18 god.,onda krece zlo od kancera.Pride,sve prethodno sto je ostavilo posledice kod nas.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU