Američki Senat, u kome većinu imaju republikanci, podlegao je pritisku demokrata i nije izglasao stalno obnavljanje Patriotskog akta - glavnog oružja SAD u ratu protiv terorizma - već je samo privremeno ostavio taj zakon na snazi u narednih šest meseci.
Jednoglasno usvojeno šestomesečno produženje treba da ostavi vremena da se izmire nesuglasice oko dovoljne zaštite ljudskih prava i sloboda u tom dokumentu o borbi protiv terorizma, pre nego što većina odredbi Patriotskog akta, koje američki predsednik Džordž Buš smatra ključnim za odbranu zemlje, postanu stalni zakon.
"Neću dozvoliti da Patriotski akt umre", rekao je Rojtersu vodja republikanaca u Senatu Bil Frist. "Ovo je razumno rešenje koje Senatu ostavlja više vremena za postizanje konsenzusa koji će istovremeno povećati našu bezbednost i čuvati našu slobodu", rekao je demokratski senator Patrik Lihi. Obe strane, demokrate i republikanci, medjusobno su se optuživale za pokušaje sticanja političkih poena u ovom sporu sa veoma visokim ulogom.
Popuštanje demokratima je poraz za predsednika Buša, koji je tvrdio da ovaj zakon mora ostati stalno na snazi kako bi se gradjani SAD odbranili od terorizma. Ipak, Buš je odluku Senata ocenio kao pobedu republikanaca, izrazivši zahvalnost senatorima što su "zadržali postojeći Patriotski akt na snazi do jula, uprkos prošlonedeljnom hvalisanju lidera Demokratske partije da je blokirao ovaj zakon".
Donet posle napada u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001, Patriotski akt je dao veća ovlašćenja američkoj federalnoj vladi da sprovodi tajne istrage, ima uvid u privatne podatke, prisluškuje telefonske razgovore i preduzima niz drugih mera kako bi pronašla osumnjičene teroriste. Demokrati i drugi protivnici tog zakona smatraju da je on vladi dao preveliku moć da zadire u privatni život Amerikanaca i da su mere koje se sada predlažu radi zaštite ljudskih prava i sloboda nedovoljne.
Jednoglasno usvojeno šestomesečno produženje treba da ostavi vremena da se izmire nesuglasice oko dovoljne zaštite ljudskih prava i sloboda u tom dokumentu o borbi protiv terorizma, pre nego što većina odredbi Patriotskog akta, koje američki predsednik Džordž Buš smatra ključnim za odbranu zemlje, postanu stalni zakon.
"Neću dozvoliti da Patriotski akt umre", rekao je Rojtersu vodja republikanaca u Senatu Bil Frist. "Ovo je razumno rešenje koje Senatu ostavlja više vremena za postizanje konsenzusa koji će istovremeno povećati našu bezbednost i čuvati našu slobodu", rekao je demokratski senator Patrik Lihi. Obe strane, demokrate i republikanci, medjusobno su se optuživale za pokušaje sticanja političkih poena u ovom sporu sa veoma visokim ulogom.
Popuštanje demokratima je poraz za predsednika Buša, koji je tvrdio da ovaj zakon mora ostati stalno na snazi kako bi se gradjani SAD odbranili od terorizma. Ipak, Buš je odluku Senata ocenio kao pobedu republikanaca, izrazivši zahvalnost senatorima što su "zadržali postojeći Patriotski akt na snazi do jula, uprkos prošlonedeljnom hvalisanju lidera Demokratske partije da je blokirao ovaj zakon".
Donet posle napada u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001, Patriotski akt je dao veća ovlašćenja američkoj federalnoj vladi da sprovodi tajne istrage, ima uvid u privatne podatke, prisluškuje telefonske razgovore i preduzima niz drugih mera kako bi pronašla osumnjičene teroriste. Demokrati i drugi protivnici tog zakona smatraju da je on vladi dao preveliku moć da zadire u privatni život Amerikanaca i da su mere koje se sada predlažu radi zaštite ljudskih prava i sloboda nedovoljne.
Novih 50 milijardi dolara za Irak i Avganistan
Senat je usvojio je budžet od 453,3 milijardi dolara za Pentagon, od kojih 50 milijardi za ratove u Iraku i Avganistanu, i poslao predsedniku Bušu na potpisivanje zakon kojim se traži human odnos prema zarobljenicima vojske SAD.
Budžet za odbranu SAD stupiće na snagu pošto se zakon još jednom vrati u Predstavnički dom, koji će doneti konačnu odluku kada izbaci jedan amandman tog zakona, koji su predložili republikanci sa ciljem da se u velikom rezervatu divljači na Aljasci dozvoli bušenje nafte.
Senatori, kojima se prilično žurilo da završe posao i odu na božićne praznike, morali su da odustanu od predloga za eksploataciju nafte u Nacionalnom parku arktičke divljine, pošto su demokrate uspele da pridobiju podršku dovoljno republikanaca da blokiraju zakon o budžetu Pentagona.
Senat je jednoglasno usvojio i predlog da se predsedniku Bušu uputi poseban zakon iz oblasti odbrane kojom se zabranjuje mučenje ratnih zarobljenika. Buš je ranije zapretio da neće potpisati taj zakon, ali je bio primoran da prihvati amandman koji je predložio republikanski senator Džon Mekejn. Pokazalo se da ga i Senat i Predstavnički dom ogromnom većinom podržavaju, naročito posle skandala oko zlostavljanja zarobljenika u Abu Graibu, nasilnih ispitivanja u bazi Gvantanamo i tvrdnji da je CIA držala tajne zatvore za osumnjičene teroriste.
(Beta)
Budžet za odbranu SAD stupiće na snagu pošto se zakon još jednom vrati u Predstavnički dom, koji će doneti konačnu odluku kada izbaci jedan amandman tog zakona, koji su predložili republikanci sa ciljem da se u velikom rezervatu divljači na Aljasci dozvoli bušenje nafte.
Senatori, kojima se prilično žurilo da završe posao i odu na božićne praznike, morali su da odustanu od predloga za eksploataciju nafte u Nacionalnom parku arktičke divljine, pošto su demokrate uspele da pridobiju podršku dovoljno republikanaca da blokiraju zakon o budžetu Pentagona.
Senat je jednoglasno usvojio i predlog da se predsedniku Bušu uputi poseban zakon iz oblasti odbrane kojom se zabranjuje mučenje ratnih zarobljenika. Buš je ranije zapretio da neće potpisati taj zakon, ali je bio primoran da prihvati amandman koji je predložio republikanski senator Džon Mekejn. Pokazalo se da ga i Senat i Predstavnički dom ogromnom većinom podržavaju, naročito posle skandala oko zlostavljanja zarobljenika u Abu Graibu, nasilnih ispitivanja u bazi Gvantanamo i tvrdnji da je CIA držala tajne zatvore za osumnjičene teroriste.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.