"Pravoslavna crkva je posebno zabrinuta zbog situacije u kojoj su se našli hrišćani i druge progonjene etničke i verske manjine na Bliskom istoku. Ona upućuje poseban apel vladama u tom regionu da zaštite populacije hrišćana - pravoslavne, vernike drevnog istočnog hrišćanstva i druge hrišćane, koji su opstali u kolevci hrišćanstva", navedeno je u zaključnom dokumentu prvog Svepravoslavnog sabora u ovom milenijumu, koji je trajao nedelju dana.

Glavna tema sabora bile su "negativne posledice naučnog napretka", a vođe crkava su danas izrazile zabrinutost zbog "moralnih dilema" koje proizilaze iz ubrzanih postignuća na poljima genetike i biotehnologije.

"Čovek sve intenzivnije eksperimentiše sa svojom prirodom na ekstreman i opasan način. On je u opasnosti da bude pretvoren u biološku mašinu, u bezličnu društvenu jedinicu ili u mehanički uređaj kontrolisanih misli", naveli su učesnici sabora.

AFP prenosi da je na ovom okupljanju oko desetak crkava iz celog sveta bilo i diskusija vezanih za pitanja braka, posta i zajedničkog predstavljanja u eparhijama u zemljama poput SAD i Australije.

ŠTA SVE KAŽU MAJKE CRKVE

U poruci Svetog i Velikog sabora Pravoslavlja poglavari deset od 14 pravoslavnih crkava sveta u 12 tačaka izneli su stavove o nizu pitanja - od organizacije pravoslavlja, do verskog fundamentalizma, zaštite prirode i odnosa prema nauci i ekonomiji.

U uvodnom delu poruke sa skupa započetog 18. juna, preenete na grčkim sajtovima za verska pitanja, ističe se "jednodnušnost u radu" tokom zasedanja, na kojem je "temelj teološkog razgovora bila sigurnost da Crkva ne živi sama za sebe.., (već) čitavom svetu nudi... ljubav, mir, pravdu...".

U Tački 1. poruke se konstatuje da je ostvaren "glavni prioritet" Sabora - "proglašenje jedinstva pravoslavnih crkava" koje je "potrebno ojačati da bi donelo nove plodove".

"Sabornost", piše dalje, "prožima organizaciju, način donošenja odluka i utvrđuje naš put".

"Pravoslavne autokefalne crkve nisu u konfederaciji crkava, već čine Jednu, Svetu, Opštu, Apostolsku Crkvu", a "svaka pomesna Crkva... predstavlja prisustvo... (te opšte) Apostolske Crkve", piše u tekstu.

Odlučeno je da se nastavi razmatranje pitanja delovanja Crkve među pravoslavnom dijasporom širom sveta, o čemu će se "po principu sabornosti" dogovoriti predstavnici svih crkava.

Na skupu je konstatovan predlog da se povremeno održava Sveti i Veliki Sabor poglavara pravoslavnih crkava, kakav je sazvan na Kritu, ali se ne navodi kakva je odluka o tome.

U Tački 2. poruke Sabora se govori o potrebi širenja pravoslavne vere u "savremenom laičkom društvu", a u Tački 3. se konstatuje "veliki značaj dijaloga pre svega sa drugačije slavećim hrišćanima" što "nikada ne znači kompromis o pitanjima vere".

Tačka 4. poruke je o "eksploziji fundamentalizma" koji je "primetan u okviru raznih verosipovesti kao izraz bolesne religioznosti".

Poglavari pravoslavnih crkava u vezi s tim ukazuju da "svetski međuverski dijalog značajno doprinosi jačanju uzajamnog poverenja mira i sklada". Verski život, piše dalje, "treba da leči rane, a ne da razgoreva požare ratnih sukoba".

"Pravoslavna Crkva izričito osuđuje širenje ratnog nasilja, progona, proterivanja i ubijanja pripadnika verskih zajednica, prinudnu promenu vere, trgovinu izbeglicama, otmice, mučenje, proizvoljne likvidacije.., uništavanje hramova, verskih simbola i spomenika kulture", piše u tekstu, u kojem se posebno ukazuje na "zabrinutost zbog stanja hrišćanskih i drugih progonjenih manjina na Bliskom istoku".

Sabor "upućuje poziv svetskoj zajednici za zaštitu pomesnih pravoslavnih i drugih hrišćana, kao i drugog stanovništva tog regiona, koji imaju neotuđivo pravo da ostanu u svojoj domovini kao ravnopravni građani".

S druge strane, Sabor "poziva sve umešane da bez odlaganja ulože sistematske napore za obustavljanje ratnih sukoba na Bliskom istoku i gde god drugde ratnih sukoba ima, i (napore) za repatrijaciju prognanih".

"Posebno apelujemo na moćnike sveta da preovladaju mir i pravda u zemljama porekla izbeglica. Pozivamo državne vlasti, građane i pravoslavne hrišćane zemalja u koje su se sklonile proterane izbeglice, da nastave da im pružaju pomoć u skladu sa svojim mogućnostima", piše u tekstu.

U Tački 5. se govori o tome da "savremeno laičko društvo nastoji da se čovek osamostali od Hrista i duhovnog uticaja Crkve koja se samovoljno izjednačava sa konzervativizmom", iako, piše dalje, "civilizacija Zapada nosi neizbrisivi pečat trajnog simbola hrišćanstva", te "Crkva ukazuje na spasonosni značaj Bogočoveka.., kao na način života u slobodi".

Govoreći o braku u Tački 6. poruke, Sveti i Veliki sabor potvrđuje da Pravoslavna crkva pod brakom podrazumeva zajednicu muškarca i žene, a "porodicu koja proizlazi iz braka... jedinom garancijom odgajanja dece".

Tačka 7. je o odnosu hriščanske vere i pozitivnih nauka, u vezi s čim se konstatuje da "Pravoslavna crkva izbegava tutorstvo nad naučnim traganjima i ne zauzima stav u vezi sa svakim pitanjem naučnika" čiji "dar da otkrivaju nepoznate strane Božije tvorevine, raduje Boga".

Sabor konstatuje da savremeni razvoj pozitivnih nauka "donosi radikalne promene života" i "značajne dobrobiti kao što su olakšavanje svakodnevnog života, suprotstavljanje teškim bolestima, olakšavanje komunikacije ljudi, istraživanje svemira".

Ali, razvoj pozitivnih nauka ima i "raznovrsne negativne posledice, kao što je manipulacija slobodom, postepeno gubljenje dragocene tradicije, uništavanje prirodnog okruženja, osporavanje moralnih vrednosti".

Pošto, piše dalje u poruci Sabora, "naučno znanje... ne daje odgovore na ozbiljna moralna i egzistencijalna pitanja u traganju za smislom života i sveta.., koja zahtevaju duhovni pristup, kakav nastoji da pruži Pravoslavna crkva".

"Uz poštovanje slobode naučnog istraživanja, Pravoslavna crkva istovremeno ukazuje i na opasnosti skrivene u nekim naučnim dostignućima i naglašava dostojanstvo čoveka", ukazuje Sinod.

U Tački 8. se govori o "ekološkoj krizi" koja "očigledno ima duhovne i moralne uzroke", a "korene u pohlepi, nezasitosti i egoizmu koji vode nerazumnom korišćenju prirodnog blaga, opterećivanju atmosfere štetnim zagađenjem i promeni klime".

"Hrišćanski odnos prema tom problemu zahteva pokajanje zloupotrebljivača, uzdržanost i asketski moral, koji su protivotrov za prekomernu potrošnju, a istovremeno (zahteva) i gajenje čoveka svesnog da je 'korisnik', a ne vlasnik tvorevine", piše u tekstu.

Pravoslavna crkva "naglašava da i buduće generacije imaju pravo na prirodna bogatstva.., i zato aktivno učestvuje u raznim međunarodnim ekološkim naporima", te je 1. septembar proglasila za Dan molitve za zaštitu prirodne okoline.

U Tački 9. se govori o "razornoj bezličnoj homogenizaciji" ljudi, "pred kojom Pravoslavlje proglašava poštovanje samosvesti ljudi i naroda" i "suprotstavlja se osamostaljivanju ekonomije od osnovnih potreba čoveka i njenom pretvaranju u cilj sam po sebi".

"Napredak ljudske vrste nije povezan samo sa rastom životnog standarda ili s napretkom privrede na štetu duhovnih vrednosti", ukazuje Sabor.

"Pravoslavna crkva se ne meša u politiku", piše u Tački 10. poruke Sinoda u kojoj se konstatuje da su "danas ljudska prava u centru politike, kao odgovor na savremene društvene i političke krize.., u pogledu zaštite građanina od samovolje države".

U vezi s tim "Pravoslavna crkva obavezama i odgovornostima građana dodaje i potrebu stalne samokritike, i političara i građana, radi suštinskog poboljšavanja društva" i naglašava važnost ljubavi među ljudima, kao i zaštite verskih sloboda, "uključujući pravo.., slobodno od ikakvog državnog mešanja, na javnu veronauku".

U Tački 11. Sabor se obraća omladini koju poziva da se "svesno poveže s Crkvom" i da tu "ponudi svoju živost, zabrinutosti, razmišljanja i nade".

U završnoj, 12. Tački poruke, konstatuje se da je "Sabor otvorio nov horizont u savremenom polimorfnom svetu", i naglasio odgovornost i karakter Pravoslavlja kao "osetljivog za bol, borbe i zahteve za pravdu i mir među narodima".