Božić po novom, Gregorijanskom kalendaru, danas slave Rimokatolička crkva, protestantske i anglikanske crkve, kao i neke pravoslavne crkve. Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI pozvao je u subotu, u ponoćnoj božićnoj misi u Bazilici Svetog Petra u Rimu, prvoj koju služi kao pontifeks, sve katolike da budu svetionici mira, prenele su agencije.
Božić po novom, Gregorijanskom kalendaru, danas slave Rimokatolička crkva, protestantske i anglikanske crkve, kao i neke pravoslavne crkve.Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI pozvao je u subotu, u ponoćnoj božićnoj misi u Bazilici Svetog Petra u Rimu, prvoj koju služi kao pontifeks, sve katolike da budu svetionici mira, prenele su agencije. "Tamo gde ima ljubavi, svetlo pada na svet; tamo gde je mržnja, svet ostaje u mraku", rekao je Benedikt koji je nasledio papu Jovana Pavla prošlog aprila.
Papa je ponudio i molitvu za mir u Svetoj zemlji, a posebno je pomenuo nerodjenu decu, jasno ukazujući na stav Rimo-katoličke crkve prema abortusu. "Bog je tako moćan da može da postane neko tako ranjiv kao što je nemoćno dete", rekao je Benedikt, govoreći o rodjenju Isusa u jednoj štali u Betlejemu.
On je kazao da "sjaj" Božića "pada na svako dete, čak i na one koji još nisu rodjeni". "Želimo da se molimo i za mir u Svetoj zemlji. Pogledaj, o Gospode, na taj deo zemlje, tvoje rodno mesto, koje ti je tako drago. Neka ga svetlo obasja! Neka spozna mir!", rekao je Benedikt.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar čestitao je u četvrtak božićne praznike svim hrišćanskim vernicima i dodao da sve što postoji dobija svoje pravo značenje u odnosu prema Hristu, jer se on po utelotvorenju "na neki način sjedinio sa svakim čovekom".
Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima je rodjen Isus Hristos, jelka kao večno zeleno drvo i adventni venac. Običaj da se u crkve postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hrist rodjen, potiče iz 13. veka. Takve jasle u svojim domovima danas imaju i vernici.
U kućama vernika rimokatoličke crkve venac-advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića. Post uoči praznika je karakterističan i za katolike i za pravoslavce, ali teolozi kažu da katolici nisu toliko kao pravoslavci striktni u postu. Na vernike se u tom periodu apeluje na duhovnu obnovu i pomoć svima koji su u nevolji.
Po starom, Julijanskom kalendaru, Božić 7. januara slave ruska i srpska pravoslavna crkva, Ukrajinci, Makedonci, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora.
(MONDO)
