Moskva ne veruje da će SAD preseliti svoje A-bombe u Deveselu, ali upozoravaju Bukurešt. Eksperti pretpostavljaju da će Amerikanci atomsko naoružanje vratiti kući.
Iako vecina ruskih vojnih eksperata smatra da Amerikanci nece preseliti svoje atomske bombe iz Turskeu Rumuniju, moskovski generali za svaki slucaj upozoravaju Bukurešt šta bi sve moglo da se dogodi ako 50 opasnih avionskih B-61 stigne u nekadašnju bazu Varšavskog bloka Deveselu koju su Sovjeti napravili 1952. godine.
I posle demantija Ministarstva spoljnih poslova Rumunije u kojem se tvrdi da nije tacna vest belgijskog internet-portala da ce Amerikanci prebaciti iz Turske 50 atomskih bombi u bazu u Deveselu ruski generali objašnjavaju šta bi se sve moglo dogoditi i kakve bi bile posledice, piše dopisnik "Novosti" iz Rusije.
General-lajtnant Valerij Zaparenko, zamenik nacelnika Glavne operativne uprave Generalštaba Rusije kaže da u Bukureštu moraju da znaju da ce, ako udome americke atomske bombe, Rumunija biti na prioritetnoj listi ciljeva ruskih strateških atomskih snaga.
U slucaju da stvarno prebace u Rumuniju americke bombe B-61, Rusija ce automatski ojacati svoje snage na jugozapadnom strateškom pravcu. Tada bi Rusija na Krim prebacila bombardere TU-22M3.
Nije sporno da zbog politicke situacije u Turskoj može da se dogodi da neko pokuša da ukrade to opasno oružje iz dobro cuvane baze Indžirlik koja je udaljena od sirijske granice svega 130 kilometara.
Vecina ruskih eksperata smatra da ce Vašington najverovatnije to opasno oružje vratiti kuci. Zasad o tom preseljenju cute i Turci i Amerikanci.
Akademik Aleksej Arbatov, rukovodilac Centra medunarodne bezbednosti Instituta svetske ekonomije i medunarodnih odnosa, podseca da je Turska clan NATO od 1952. godine i da se atomske bombe tamo nalaze od pocetka šezdesetih.
“Na teritoriji Turske se nalaze atomske bombe, ali Turska nema avione koji bi ih mogli baciti na protivnicku teritoriju. Prebacivanje atomskih bombi u Rumuniju bila bi velika medunarodna provokacija koja bi produbila ionako loše odnose SAD i Rusije. Zbog toga sumnjam da ce do toga doci”, uveren je Arbatov.
“Da bi se to ucinilo, moraju da se obezbede posebna skladišta, da se dovedu jedinice koje ce ih cuvati, organizovati sistem PVO... Osim toga, rumunskom rukovodstvu nisu potrebni problemi sa Rusijom. Ako i budu prebacivali iz Turske atomske bombe, Amerikanci ce ih vratiti kuci kao što su pre toga ucinili u Grckoj i Velikoj Britaniji”, dodao je.
Vodeci naucni saradnik Instituta za probleme medunarodne bezbednosti RAN Aleksej Fenenko kaže da je razumljivo što Bukurešt ne želi americke atomske bombe, jer i tako ima komplikovane odnose sa susednom Madarskom i Bugarskom. Madari imaju stare teritorijalne pretenzije ka Rumuniji. Loši odnosi sa Moskvom su zbog Moldavije i Pridnjestrovlja. Osim toga Rusija jaca svoje snage na Krimu, pišu “Novosti”.
