Rusiju je u poslednjih mesec dana potresla serija samoubistava ljudi smrtno bolesnih ljudi. Vlast smrtno obolelima od raka dodatno zagorčava poslednje dane života koji im prolaze u muci i nezamislivim bolovima.
U malom gradu u Sibiru, stariji čovek je stavio eksplozivnu napravu u svoja usta i aktivirao je. U gradu u Moskovskom regionu, drugi čovek se razneo bombom kućne izrade. U južnom delu Krasnodarskog regiona, samoubica je sebi presudio pištoljem kućne izrade. U stanu u Moskvi nađeno je telo čoveka, a istraga je pokazala da je reč o samoubistvu.
Utvrđeno je da su svi oboleli od raka, javljaju ruski privatni mediji.
Federalna nadzorna agencija za tehnologiju i komunikacije (Roskomnadzor) je proleća 2015. godine zabranila ruskim medijima da u svojim izveštajima pominju uzroke samoubistava.
Koji god da su razlozi navedenih samoubistava, razumno je pretpostaviti da su jak bol, maltretiranje izazvano birokratskim procedurama i teška dostupnost lekova protiv bolova u Rusiji svakako dali značajan doprinos odluci tih ljudi da okončaju život.
U zapadnim državama standardna procedura za ljude obolele od neizlečivih bolesti podrazumeva da rođaci lako mogu da podignu lekove protiv bolova, ali u Rusiji stvari stoje drugačije.
Varvara (40), kojoj to nije pravo ime, mesecima je išla s kraja na kraj Moskve. Od stana u kojem je njena majka bila prikovana za krevet, ona je putovala na suprotan kraj grada do onkologa da bi on odlučio koji je lek protiv bolova da prepiše.
Onda je satima čekala u redu kod lokalnog lekara opšte prakse, koji je ispisivao recept, a potom je morala da ode do specijalizovane apoteke, gde bi se često ispostavljalo da recept nije pravilno popunjen, što je čitav proces vraćalo na početak.
Nekada je Varvari bilo potrebno i nekoliko dana da dođe do pilula, nekoliko dana tokom koji je njena majka patila u užasnim bolovima.
Varvara se, pored sve muke, osećala i kao kriminalac. Medicinske sestre iz lokalne bolnice su nenajavljeno dolazile u stan u kojem je brinula o majci, tražile da im preda prazne kutije lekova i proveravale koliko je pilula popila starica na samrti.
Onkolog je prvo odbio da prepiše morfijum, uz obrazloženje da je adiktivan (izaziva zavisnost), iako je reč o ženi staroj 70 godina, kojoj je ostalo tek nekoliko meseci života.
U bolnici su odbili da izdaju umrlicu dok Varvara nije vratila sav neiskorišćen morfijum.
"Hvala Bogu da je moja majka imala mene da joj pomognem. Ne mogu ni da zamislim kako je ljudima u njenom položaju koji žive sami", kaže Varvara,
Irina Apanasenko, žena admirala u penziji Vjačeslava Apanasenka, koji se godinama borio s rakom, imala je slično iskustvo, koje je prenela novinarima pošto se njen muž ubio u februaru 2014. godine.
Irina je na dan njegove smrti čitavo popodne provela u bolnici, gde je pokušavala da dobije recept za morfijum.
Lekar opšte prakse je prvo odbio da se povinuje preporuci onkologa, jer je smatrao da ovaj nije odredio odgovarajuću dozu.
Tek posle 40 minuta preganjanja i trčanja od doktora do doktora, Irina Apanasenko je dobila drugi recept - sa istom dozom.
Ostalo je još samo da zamenik načelnika potpiše recept. Nažalost, zamenik je otišao s posla pet minuta ranije nego uobičajeno, pa se Irina, sluđena i iscrpljena, vratila kući bez leka protiv bola.
Sledećeg jutra zatekla je mrtvog muža u krevetu sa prostrelnom ranom od pištolja.
"Spreman sam da patim, ali mi patnja bližnjih zadaje nepodnošljiv bol", napisao je oproštajnom pismu.
Apanasenkovo samoubistvo bilo je vest na naslovnim stranama i skrenulo je pažnju javnosti na pitanje izdavanja lekova protiv bolova smrtno bolesnim ljudima.
Uskoro se ispostavilo da on nije bio jedini koji je spreman na samoubistvo zbog nepodnošljivog bola.
U javnosti su se pojavil izveštaji i o drugim samoubistvima ljudi obolelih od raka.
Ruska vlast je reagovala uobičajeno - cenzurom. U martu 2015. godine, Roskomnadzor je zabranio medijima da objavljuju moguće uzroke samoubistva, ali bilo je kasno - mnoge portesne priče već su dospele u javnost.
