Danas se navršava 15 godina od terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, u kojima je poginulo gotovo 3.000 ljudi i koji su promenili svet, a borba s terorizmom, koja je posle toga počela, još uvek traje.
Napade su izveli pripadnici terorišticke Al Kaide, a taj tragican dogadaj oznacio je pocetak americke i zapadne globalne kampanje protiv terorizma, koja je rezultirala ratovima u Avganistanu i Iraku, otvaranjem zatvora u Gvantanamo beju, jacanjem bezbednosnih mera i agencija na uštrb gradanskih sloboda, velikim povecanjem vojnog budžeta.
Rat protiv terorizma još traje, ali su Al Kaidu, ciji je lider Osama bin Laden ubijen, zamenili njeni ogranci i Islamska država, protiv koje se bitka vodi na Bliskom istoku, u Siriji i Iraku, dok su na meti terorista sve cešce i evropske prestonice.
U Americi se obeležavanje godišnjice tradicionalno održava u Nacionalnom memorijalnom centru, koji se nalazi na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra, gde su srušene dve "kule bliznakinje".
Odavanje pošte žrtvama u Memorijalnom centru ukljucuje i citanje imena stradalih u napadima 1993. i 2001. godine, dok uvece dva snopa plave svetlosti uperena ka nebu podsecaju na srušene kule Svetskog trgovinskog centra
Najnovija istraživanja pokazuju da je zabrinutost zbog mogucih teroristickih ratova na godišnjicu porasla u odnosu na 2011. godinu kada je obeležena 10. godišnjica napada, preneo je CNN.
Razlog je što je u tom periodu ojacala takozvana Islamska država, a u SAD i Evropi izvršen je niz ubilackih napada, ukljucujuci bombardovanje Bostonskog maratona 2013, godine, masovna ubistva u San Bernardu u Kaliforniji.
Evropu su u proteklih godinu dana potresli napadi u Briselu, Parizu, Nici..
"Danas smatramo da je ta borba glavna odgovornost predsednika i politickih lidera mnogo više nego pre 11. septembra, kaže Denijel Bajman, profesor nacionalne bezbednosti na Univrerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, prenosi Ju-es-ej tudej.
Napadi pre 15 godina poceli su udarima dva oteta aviona koji su srušili "kule bliznakinje" posle cega je usledio udar treceg aviona na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Na kraju je oboren avion u Pensilvaniji.
Ukupan bilans žrtava bio je 2.997 ljudi.
POGLEDAJTE SNIMAK NAPADA:
Akcija 19 pripadnika Al Kaide pocela je tako što su oteli cetiri putnicka aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu.
Otmicari su ušli u kabine aviona i, koristeci noževe za secenje papira, koje su prošvercovali u avion, ubili pilote i preuzeli kontrolu nad letelicama.
Prvi avion "Amerikan erlajnsa" je, u 8.46 sati, udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a nedugo potom drugi oteti avion kompanije "Junajted" udario je u južnu kulu, dok se treci oteti avion zabio u sedište Pentagona.
Iz "kula bliznakinja" u Njujorku svega je 20 ljudi, koji su bili na spratovima iznad mesta udara, uspelo bezbedno da napusti zgrade pre nego što su se urušile.
Medu žrtvama 11. septembra bilo je i 372 stranaca, od kojih je i jedan državljanin Srbije.
Ogromne žrtve su pretrpeli njujorški vatrogasci, cijih je 343 kolega poginulo u padu "bliznakinja", dok su pokušavali da pomognu povredenima da napuste zgrade.
Kasnije su nadležne službe SAD ocenile da je "mozak" napada bio Halid Šeik Muhamed, koji je uhvacen u martu 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen za ratni zlocin.
Komandosi americke vojske izveli su u prolece 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za teroristicke napade na SAD i likvidirale ga, o cemu je Obama izvestio naciju i ceo svet.
Amerika je za samo dva sata 11. septembra izgubila osecaj neranjivosti. Ali iz tog šoka, straha i žalosti, kao uvek u vreme velikih tragedija rodio se osecaj zajedništva i rodoljublja.
Na domovima širom zemlje preko noci su istaknute americke zastave, kongresmeni i senatori su na stepenicama Kongresa prevazišli stranacke podele i zajedno pevali "Bože blagoslovi Ameriku,"a volonteri širom zemlje nisu žalili napora da dodu i pomognu gde je najpotrebnija.
Ta sloga danas, 15 godina kasnije deluje daleko, ocenjuje americka agencija AP i podseca da u zemlji danas u jeku predizborne kampanje besne svade oko politike, rase, imigracije i nacionalne bezbednosti, dok je prema Galupovoj anketi osecaj nacionalnog ponosa kod Amerikanaca pao na najnižu tacku za deceniju i po.
